Италија, чланица Европске уније (ЕУ), игра значајну улогу у глобалној трговини, како као увозник тако и као извозник широког спектра робе. Као и у већини земаља у ЕУ, италијанске увозне тарифе и царине регулисане су заједничким спољним царинским системом ЕУ. Систем користи Хармонизовани систем (ХС) за класификацију робе, што помаже у стандардизацији тарифа и поједностављује царинске процесе у државама чланицама ЕУ. Међутим, упркос заједничким политикама ЕУ, Италија и даље спроводи нека додатна национална правила за одређене производе, посебно за пољопривредну и осетљиву робу.
Општи преглед италијанског царинског система
Италија, као део Европске уније, придржава се Царинске уније ЕУ, што значи да све државе чланице ЕУ примењују исте царине на робу увезену из земаља ван ЕУ. Тарифна структура ЕУ је осмишљена да заштити европска предузећа и индустрије, а истовремено промовише међународну трговину нудећи преференцијалне царине земљама са којима ЕУ има трговинске споразуме.
Царинске стопе за увоз у Италију прате Заједничку царинску тарифу ЕУ (ЗЦТ), која укључује царине, порезе и друге дажбине на производе који улазе у земљу. Ове дажбине се наплаћују на основу ХС (Хармонизовани систем) кода, глобалног стандарда за категоризацију робе. Увозне дажбине могу значајно да варирају у зависности од категорије производа, а могу се применити и додатни порези као што су порез на додату вредност (ПДВ) и акцизе.
Категорије производа и применљиве тарифе
Италијански царински тарифни систем категорише производе на основу њихове природе, а свака категорија подлеже различитој царинској стопи. У наставку су наведене опште царинске стопе за различите категорије производа:
Пољопривредни производи
Пољопривредни производи који се увозе у Италију суочавају се са широким спектром царинских стопа, у зависности од њихове врсте. ЕУ, посебно, има специфичне политике заштите свог пољопривредног сектора, што може довести до виших царина за одређену робу.
- Свеже воће и поврће: Ови производи често подлежу увозним квотама, са царинама које се крећу од 0% до 30% у зависности од врсте производа и земље порекла. Царине могу да варирају у зависности од сезоне и нивоа домаће производње у ЕУ.
- Млечни производи: Млечни производи попут сира и путера подлежу различитим царинама, које се крећу од 5% до 25% у зависности од врсте млечних производа и начина њихове обраде. Међутим, ови производи се често суочавају са строжом контролом увоза и царинским квотама.
- Месо и прерађени месни производи: Свеже месо обично носи царине у распону од 10% до 25% у зависности од врсте меса, док прерађено месо може бити подложно царинама од 5% до 20%.
- Житарице и житарице: Житарице попут пшенице и кукуруза суочавају се са умереним царинама, обично између 5% и 15% у зависности од специфичне врсте житарица.
- Алкохолна пића: Алкохолни производи попут вина и жестоких пића подлежу великим опорезивању. На пример, вина се обично носе са царинама од 0% до 15%, док жестока пића могу имати царине и до 15% до 25%.
- Шећер: Увоз шећера подлеже царинама које се крећу од 0% до 12%, у зависности од класификације производа од шећера.
Роба широке потрошње
Италија увози широк асортиман робе широке потрошње, укључујући текстил, обућу, електронику и кућне предмете. Царинске стопе за ове производе су генерално умерене, иако одређени производи могу бити подложни вишим царинама.
- Одећа и текстил: Увозне царине за одећу и текстил обично износе око 10% до 12%, иако роба пореклом из земаља са трговинским споразумима са ЕУ (као што су Сједињене Америчке Државе, Турска или земље унутар Европског економског простора) може имати користи од повлашћених царина.
- Обућа: Увезене ципеле и обућа генерално подлежу царинама од 5% до 17% у зависности од материјала и врсте производа. Кожне ципеле обично имају већу царину у поређењу са синтетичким.
- Кућни апарати: Мали апарати као што су фрижидери, машине за прање веша и машине за прање судова генерално подлежу увозним царинама између 0% и 5%, у зависности од артикла и његових спецификација.
- Намештај: Намештај, посебно дрвени намештај, обично се опорезује са 3% до 10%, док специјализованији или луксузнији предмети могу имати веће порезе.
Индустријски производи
Индустријска роба и сировине које се увозе у Италију, посебно оне потребне за производњу, генерално подлежу нижим царинским стопама како би се подржале локалне индустрије.
- Челик и гвожђе: Производи од челика се генерално суочавају са царинама у распону од 0% до 5% у зависности од врсте челика и његове намењене употребе. Царине на гвожђе и челик су обично ниже како би се подстакла локална производња и трговина.
- Хемикалије и пластика: Хемикалије које се користе у разним индустријама, укључујући пластику, подлежу царинама између 0% и 6%. Одређене хемикалије велике потражње могу имати смањене царине.
- Производи од дрвета и папира: Дрво и производи од дрвета обично подлежу царинама између 2% и 7%, у зависности од њихове врсте и нивоа обраде.
- Сировине за електронику: Произвођачи електронике ослањају се на увоз сировина као што су полупроводници, бакар и пластика. Царине на ове материјале су генерално ниске, у распону од 0% до 5%.
Електроника и електрична опрема
Италија има развијено тржиште потрошачке електронике и многи високотехнолошки производи се увозе како би се задовољила домаћа потражња. Царинске стопе за електронику варирају, али су обично ниже у поређењу са другим категоријама производа.
- Рачунари и лаптопови: Генерално, царина на рачунаре и лаптопове је 0%, посебно ако су артикли обухваћени међународним споразумима као што је Споразум о информационој технологији (ITA), који елиминише царине на многе високотехнолошке производе.
- Мобилни телефони: Као и рачунари, мобилни телефони увезени у Италију су генерално ослобођени царина због глобалних трговинских споразума.
- Потрошачка електроника (телевизори, аудио системи): Потрошачка електроника као што су телевизори, радио-апарати и аудио системи подлеже увозним царинама у распону од 0% до 10%, при чему већина потрошачке електронике ужива царину од 0% због трговинских споразума.
- Батерије и друге електричне компоненте: Батерије и компоненте које се користе у разним електричним производима подлежу царинама у распону од 0% до 6%.
Возила и аутомобилски делови
Возила и аутомобилски делови су значајна категорија за увоз у Италији, земљи познатој по аутомобилској индустрији. Увозне царине на возила и делове могу значајно да варирају у зависности од врсте производа.
- Путнички аутомобили: Увозне царине за путничка возила могу се кретати од 10% до 22% у зависности од величине мотора, стандарда емисије и тога да ли возило испуњава услове за изузећа према одређеним трговинским споразумима.
- Комерцијална возила: Комерцијална возила попут камиона и аутобуса подлежу царинама у распону од 7% до 15%. Међутим, одређена комерцијална возила која се користе у посебне индустријске сврхе могу испуњавати услове за смањене царине.
- Аутомобилски делови и додатна опрема: Увезени аутомобилски делови се генерално суочавају са царинама од 0% до 4%, у зависности од врсте компоненте и од тога да ли се користи за склапање возила унутар ЕУ.
Посебне увозне царине за одређене земље
Неколико земаља има трговинске споразуме са ЕУ који предвиђају повлашћене царине на одређене производе. Неки од тих споразума укључују:
- Сједињене Америчке Државе (Трговински споразум ЕУ-САД): Према Трговинском споразуму ЕУ-САД, одређена индустријска роба, пољопривредни производи и високотехнолошки производи могу ући у Италију са сниженим или нултим царинама. Међутим, то подлеже специфичним условима и категоријама производа.
- Турска (Царинска унија ЕУ-Турска): У оквиру Царинске уније ЕУ-Турска, многа роба, посебно индустријски производи, имају користи од нултих царина када се увозе из Турске. То укључује производе као што су текстил, машине и електроника.
- Швајцарска: Швајцарска није део ЕУ, али има билатералне споразуме са ЕУ који омогућавају нулте или смањене царине на многе производе, посебно индустријске и фармацеутске производе.
- Земље Африке, Кариба и Пацифика (АКП): Кроз Споразум о партнерству ЕУ-АКП, земље Африке, Кариба и Пацифика имају преференцијални приступ европском тржишту, са смањеним или нултим царинама на многе пољопривредне и индустријске производе.
- ГСП (Општи систем преференцијалних понуда): ЕУ проширује преференцијални царински третман на земље у развоју путем ГСП-а, који омогућава производима из одређених земаља да уђу у Италију са смањеним царинама или без царине.
Остале дажбине и порези
Поред царина, увоз у Италију подлеже и другим порезима и таксама:
- Порез на додату вредност (ПДВ): ПДВ се наплаћује по стопи од 22% за већину робе. Међутим, снижене стопе се примењују на одређене артикле, као што су прехрамбени производи, књиге и фармацеутски производи, где стопа ПДВ-а може бити само 4% до 10%.
- Акцизе: Акцизе се намећу на одређене производе као што су алкохол, дуван и гориво. На пример, алкохолна пића подлежу акцизама које варирају у зависности од садржаја алкохола, а дуван је високо опорезован са стопама које зависе од врсте производа.
- Еколошки порез: Производи који имају значајан утицај на животну средину, као што су одређене врсте амбалаже и електронски отпад, могу бити предмет додатних еколошких такса.
Чињенице о земљи
- Званично име: Италијанска Република
- Главни град: Рим
- Становништво: Приближно 60 милиона (2023)
- Приход по глави становника: приближно 35.000 долара (2023)
- Званични језик: италијански
- Валута: Евро (EUR)
- Локација: Налази се у јужној Европи, граничи се са Француском, Швајцарском, Аустријом, Словенијом и Средоземним морем.
Географија
- Италија је полуострво које се налази у јужној Европи и протеже се у Средоземно море. Земљу карактеришу разноврсни пејзажи, од Алпа на северу до медитеранске обале на југу.
- Земља обухвата два главна острва, Сицилију и Сардинију, која оба имају различите регионалне културе.
- Италијанска географија такође укључује неколико активних вулкана, као што су Везув близу Напуља и Етна на Сицилији.
Економија
- Италија има диверзификовану економију, са предностима у високотехнолошким индустријама, луксузној роби, производњи аутомобила и пољопривреди.
- Производња: Италија је глобални лидер у производњи, посебно у луксузној роби, машинама, аутомобилима и моди.
- Туризам: Са својим богатим културним наслеђем, историјским знаменитостима и прелепим пејзажима, туризам је главни допринос италијанској економији.
- Пољопривреда: Упркос својој малој величини, Италија је водећи произвођач вина, маслиновог уља и других пољопривредних производа.
- Финансијске услуге: Италија има добро развијен финансијски сектор, а Милано је једно од најважнијих финансијских чворишта у Европи.
Главне индустрије
- Аутомобилска индустрија: Италија је дом светски познатих аутомобилских компанија као што су Фијат, Ферари и Ламборгини.
- Мода: Милано је глобална престоница моде, а Италија је позната по висококвалитетној луксузној роби као што су одећа, кожна галантерија и додаци.
- Храна и пиће: Италија је позната по својој кухињи и главни је произвођач и извозник прехрамбених производа, укључујући тестенине, сир, вино и маслиново уље.
- Технологија: Италија има растући високотехнолошки сектор, посебно у областима као што су роботика, машине и телекомуникације.