Турска је динамична и стратешки позиционирана земља која повезује континенте Европе и Азије. Она служи као кључно трговинско чвориште између Истока и Запада, а њен систем царинских тарифа игра виталну улогу у регулисању увоза, заштити домаће индустрије и стварању прихода. Као чланица разних међународних организација, укључујући Светску трговинску организацију (СТО), Турска примењује софистицирану тарифну структуру која укључује царине, порез на додату вредност (ПДВ) и специјалне увозне дажбине на различите производе.
Царинске стопе у Турској су одређене ХС кодним системом (Хармонизовани систем), који категорише робу на основу међународних стандарда. Стопе за одређене производе могу значајно да варирају у зависности од класификације робе, њеног порекла и трговинских споразума земље са иностраним партнерима. Поред општих царинских дажбина, Турска примењује посебне царине на одређене производе, као што су луксузни артикли, алкохол и возила, као и преференцијални третман за робу из земаља у оквиру њених трговинских споразума, као што су Царинска унија ЕУ, споразуми о слободној трговини (ФТА) и Светска трговинска организација (СТО).
Преглед царинског и тарифног система Турске
Царински и тарифни систем Турске је осмишљен тако да олакша међународну трговину и истовремено заштити своја домаћа тржишта. Република Турска одржава релативно отворену тржишну економију, али такође примењује тарифе за заштиту сектора који се сматрају неопходним или рањивим. Систем обухвата различите облике опорезивања, као што су:
- Царине: Ови порези се намећу на увезену робу, на основу њихове класификације ХС кода.
- Порез на додату вредност (ПДВ): ПДВ од 18% се генерално примењује на увезену робу.
- Посебне увозне царине: Одређени производи као што су луксузна роба, алкохол и моторна возила могу бити подложни додатним царинама.
- Акцизе: Производи попут алкохола, дувана и енергената подлежу акцизама поред стандардних увозних тарифа.
Царинска управа Турске је одговорна за надзор и спровођење царинских прописа, осигуравајући да је увоз у складу са турским законима и међународним трговинским споразумима. Од увозника се тражи да декларишу вредност робе, укључујући трошкове отпреме и осигурања, и да плате одговарајуће тарифе и порезе у луци уласка.
Кључне карактеристике турског царинског и тарифног система
- Тарифне стопе: Крећу се од 0% за одређену робу (нпр. медицински материјал) до 135% за одређене луксузне производе или моторна возила.
- ПДВ: Стандардна стопа ПДВ-а од 18% примењује се на већину увезене робе.
- Посебне дужности: Додатне царине се могу применити на одређене производе, посебно луксузну робу, алкохол, дуван и возила.
- Трговински споразуми: Турска има неколико трговинских споразума који утичу на тарифне стопе, укључујући Царинску унију ЕУ, чланство у СТО и билатералне споразуме о слободној трговини (ФТА).
Царинска политика Турске такође подржава извозно оријентисан раст обезбеђујући одређена изузећа, као што су смањене царине или пореске олакшице за извознике сировина или компоненти које се користе у турској производњи.
Увозне тарифе по категоријама производа
Турски тарифни систем дели увоз на категорије кода ХС, при чему свака категорија подлеже посебној тарифној стопи. Испод је преглед уобичајених категорија и њихових повезаних тарифних стопа.
1. Пољопривредни производи
Пољопривредни увоз у Турску укључује разне свеже производе, прерађену храну и производе од стоке. Овај увоз је регулисан како би се заштитио пољопривредни сектор Турске и осигурала сигурност хране.
Свеже воће и поврће (ХС кодови 07, 08)
- Цитрусно воће (нпр. поморанџе, лимуни): 10% до 20% царине
- Агруми подлежу тарифама од 10% до 20%, при чему се стопа често разликује у зависности од земље порекла. Земље попут Египта, Шпаније и Јужне Африке су главни извозници цитруса у Турску.
- Парадајз, кромпир и лук: царина 15%.
- Увоз обичног поврћа, као што су парадајз и кромпир, генерално се суочава са тарифом од 15%. Ови производи се често набављају из суседних земаља као што су Грчка, Египат и Иран.
Месо и млечни производи (ХС кодови 02, 04)
- Говедина: 40% царине
- Говедина је кључни увоз, са царином од 40% која се примењује на увоз из земаља које нису чланице ЕУ. Бразил, Аргентина и Аустралија су главни добављачи говедине за Турску.
- Живина (нпр. пилетина): 30% царине
- Производи од живине, укључујући пилетину и ћуретину, опорезују се са 30%. Увоз долази из Бразила, Тајланда и САД.
- Млеко и млечни производи: царина 20%.
- Увезено млеко и млечни производи подлежу царинама од 20%, при чему су Нови Зеланд, Аустралија и земље ЕУ примарни извозници.
Житарице и житарице (ХС кодови 10, 11)
- Пшеница: царина 10%.
- Пшеница је основни пољопривредни увоз у Турску и суочава се са царином од 10%. Главни добављачи су Русија, Украјина и Казахстан.
- Пиринач: царина 10%.
- Увоз пиринча се суочава са царином од 10 одсто, при чему су Тајланд и Индија највећи извозници у Турску.
2. Текстил и одећа
Турска има добро развијену текстилну индустрију, а њене увозне дажбине на текстил помажу у заштити локалних произвођача и истовремено омогућавају приступ низу глобалних добара.
Сировине за текстил (ХС кодови 52, 54)
- Памук: 0% до 5% царине
- Памук је кључна сировина за турску текстилну индустрију и суочава се са царином од 0%-5%, у зависности од облика у којем се увози (нпр. сирови памук наспрам преденог памука).
- Синтетичке тканине: 10% царине
- Синтетичке тканине попут полиестера и најлона опорезују се по стопи од 10%. Ови производи се обично потичу из Кине, Индије и Индонезије.
Готова одећа (ХС кодови 61, 62)
- Мајице и мајице: царина 15%.
- Мајице и кошуље увезене из земаља које нису чланице ЕУ се опорезују по стопи од 15%. Кина, Бангладеш и Вијетнам су главни добављачи ове робе.
- Фармерке: 20% царине
- Увезене фармерке се суочавају са тарифом од 20%. Турска увози значајну количину тексаса из Кине, Бангладеша и Пакистана.
- Хаљине и горња одећа: царина 25%.
- Хаљине, јакне и горња одећа подлежу царини од 25%. Ови производи се првенствено потичу из Кине, домаћег тржишта Турске и европских произвођача.
3. Електроника и електрична опрема
Електроника и електрични производи су неопходан увоз за Турску, посебно у сектору потрошачке електронике, аутомобилске индустрије и телекомуникација.
Мобилни телефони и рачунари (ХС кодови 85)
- Мобилни телефони: 0% царине
- Мобилни телефони су ослобођени увозних дажбина ( 0% ). Ови артикли потичу из земаља попут Кине, Јужне Кореје и Вијетнама.
- Лаптоп и компјутери: 0% царине
- Лаптопови и рачунари такође имају користи од царине од 0%, што их чини приступачним и за појединачне потрошаче и за предузећа.
Кућни апарати (ХС код 84)
- Фрижидери и замрзивачи: 10% царине
- Увезени фрижидери и замрзивачи се суочавају са тарифом од 10%. Јужна Кореја, Кина и Немачка су главни добављачи.
- Клима уређаји: 10% царине
- Јединице за климатизацију се опорезују по стопи од 10%, а примарни добављачи су Кина, Јапан и Јужна Кореја.
4. Аутомобили и ауто делови
Увоз аутомобила у Турску подлеже релативно високим царинама да би се заштитила локална аутомобилска индустрија, која укључује добро етаблиране компаније као што су Форд Отосан, Тофас и Ренаулт Турска.
Моторна возила (ХС код 87)
- Путнички аутомобили: царина 60%.
- Путнички аутомобили увезени у Турску подлежу тарифи од 60%. Тарифа је посебно висока за луксузна возила и неевропске моделе. Главни добављачи су Немачка, Јужна Кореја и Јапан.
- Комерцијална возила: царина 30%.
- Камиони, комбији и аутобуси се опорезују по стопи од 30%. Увоз долази из Немачке, Италије и Француске.
Ауто делови (ХС код 87)
- Ауто делови: 5% царине
- Ауто делови као што су мотори, кочнице и мењачи суочавају се са царином од 5%. Кључни добављачи су Немачка, Кина и САД.
5. Луксузна роба и специјални производи
Луксузна роба и специфични производи високе потражње, укључујући алкохол, дуван и козметику, подлежу посебним тарифама и акцизама.
Алкохол (ХС код 22)
- Вино: 30% царина + акциза
- Вино подлеже тарифи од 30% плус додатна акциза на основу садржаја алкохола. Главни добављачи вина у Турску су Француска, Италија и Шпанија.
- Пиво: 40% царина + акциза
- Увоз пива суочава се са тарифом од 40% заједно са акцизом, при чему су Немачка, Белгија и Холандија главни извозници.
Дувански производи (ХС код 24)
- Цигарете: 100% царина + акциза
- Цигарете су високо опорезоване 100% увозне царине плус акцизе како би се обесхрабрило пушење и заштитила локална производња дувана.
Специјалне увозне царине и изузећа
Трговински споразуми и преференцијалне тарифе
Турска је потписала неколико споразума о слободној трговини (ФТА) и део је Царинске уније ЕУ, што утиче на њене царинске стопе:
- Царинска унија ЕУ: Турска дели царинску унију са Европском унијом, што значи да се роба из земаља чланица ЕУ углавном увози без царина.
- Чланство у СТО: Као чланица Светске трговинске организације (СТО), Турска се придржава правила међународне трговине, укључујући принцип најповлашћеније нације (МФН), који обезбеђује да Турска примењује исту тарифну стопу на робу из свих чланица СТО, осим ако није другачије назначено.
- Билатерални трговински споразуми: Турска има споразуме о слободној трговини са неколико земаља, укључујући Јужну Кореју, земље ЕФТА и Мексико, који омогућавају преференцијални приступ турским тржиштима.
Изузеци
Турска нуди ослобађање од царина или смањене царине на одређену робу, укључујући капитална добра (машине за производњу), сировине за домаћу прерађивачку индустрију и хуманитарну помоћ.
Подаци о земљи: Турска
- Формални назив: Република Турска
- Главни град: Анкара
- Највећи градови:
- Истанбул
- Анкара (главни град)
- Измир
- Приход по глави становника: прибл. 9.000 УСД (номинално)
- Становништво: прибл. 84 милиона
- Службени језик: турски
- Валута: турска лира (ТРИ)
- Локација: Турска се налази на раскршћу Европе и Азије, омеђена Егејским морем на западу, Средоземним морем на југу и Црним морем на северу.
Географија
Турска је трансконтинентална земља, са већином копнене масе у Азији, док се мали део налази у Европи. Земља има разнолику географију, укључујући планине, равнице и приобална подручја. Главни планински ланци укључују Таурус и Понтијске планине, док Турска има медитеранску климу у приморским регионима и више континенталну климу у унутрашњости.
Економија
Турска има мешовиту економију која укључује модерне индустрије и јак пољопривредни и туристички сектор. Кључне економске области укључују производњу аутомобила, текстил, електронику и грађевинарство.
Мајор Индустриес
- Аутомобилска индустрија: Дом великих произвођача аутомобила као што су Форд Отосан, Тофас и Ренаулт Турска.
- Текстил и одећа: Турска је велики извозник текстила и одеће, посебно у ЕУ.
- Пољопривреда: Главни производи укључују памук, воће и дуван.
- Туризам: Турска је једна од најпосећенијих земаља на свету, са познатим туристичким дестинацијама као што су Истанбул, Кападокија и Анталија.