Казахстан, највећа земља у Централној Азији и девета по величини у свету по површини, има брзо развијајућу економију и стратешки положај као транзитно чвориште између Европе и Азије. Његов царински тарифни систем је кључна компонента његове трговинске политике, на коју утиче чланство у Евроазијској економској унији (ЕАЕУ), регионалном економском блоку који обухвата Русију, Белорусију, Јерменију и Киргистан. Као члан ЕАЕУ, Казахстан се придржава Заједничке царинске тарифе (ЗЦТ), која стандардизује царинске стопе за све државе чланице и олакшава трговину унутар уније.
Казахстански царински систем је осмишљен да заштити домаћу индустрију, подстакне стране инвестиције и промовише економску диверзификацију. Царине земље примењују се на широк спектар производа, од сировина и пољопривредних производа до луксузних предмета и потрошачке електронике.
Царински тарифни систем Казахстана
Царински тарифни систем Казахстана заснован је на Заједничкој царинској тарифи (ЗЦТ) Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). Овај систем је осмишљен да регулише трговину између држава чланица и спољних земаља, уз истовремено промовисање слободног кретања робе унутар ЕАЕУ. Царине се наплаћују као проценат царинске вредности, што укључује трошкове робе, испоруке и осигурања. Поред тога, увезена роба подлеже порезу на додату вредност (ПДВ) и, у неким случајевима, акцизама.
Категорије царинске тарифе
Казахстан примењује Хармонизовани систем (ХС) за тарифну класификацију, који категорише робу на основу њене природе и употребе. Ова роба је подељена у неколико категорија, свака са својом тарифном структуром. Кључне категорије и одговарајуће царине су наведене у наставку:
Категорија 1: Пољопривредни производи
Пољопривредни производи подлежу низу царина у Казахстану. Земља има јаку пољопривредну базу, али се и даље ослања на увоз за многе прехрамбене производе, посебно у случају производа који се не производе широко у земљи.
- Пшеница: Пшеница, кључна намирница у казахстанској пољопривреди, обично се оптерећује царином од 0%, што одражава способност земље да је производи у обилним количинама. Међутим, увезена пшеница може бити предмет одређених заштитних мера ако домаће тржиште буде погођено приливом јефтиног увоза.
- Пиринач: Увезени пиринач, посебно из Азије, подлеже царини од 10%. Ово одражава домаћу производњу пиринча у Казахстану, иако не у довољним количинама да задовољи пуну потражњу становништва.
- Поврће и воће: Увезено поврће и воће, као што су парадајз, краставци и агруми, обично се суочавају са царинама у распону од 5% до 15%, у зависности од сезоне и трговинских споразума са суседним земљама.
- Месо: Месни производи, укључујући говедину и живину, подлежу царинама од 15% до 20%, са посебним одредбама за халал месо и одређене земље попут Бразила и Аргентине, које имају користи од нижих царина због билатералних трговинских споразума.
Категорија 2: Индустријска роба
Индустријска база Казахстана обухвата низ сектора, од производње енергије и рударства до производње и грађевинарства. Индустријска роба, посебно машине, електроника и хемикалије, чини значајан део увоза земље.
- Машине и опрема: Машине, индустријски алати и опрема који се користе у рударству, грађевинарству и енергетској индустрији генерално се суочавају са царинама у распону од 0% до 10%, у зависности од врсте машине и споразума са земљом добављача.
- Електрична опрема и електроника: Увезена електроника широке потрошње, као што су мобилни телефони, лаптопови и телевизори, обично се суочава са царинама од 10%. Међутим, многа електроника је предмет изузећа или повлашћеног третмана према споразумима ЕАЕУ.
- Аутомобили: Увозне царине на возила варирају у зависности од типа возила. Путнички аутомобили се суочавају са царином од 15%, док већа возила, укључујући камионе и аутобусе, могу имати царине у распону од 10% до 20%. Међутим, у оквиру ЕАЕУ, одређени увоз аутомобила може имати користи од смањених царина на основу локалних споразума о монтажи или производњи.
- Хемијски производи: Хемијски производи, укључујући ђубрива, пестициде и индустријске хемикалије, обично подлежу царинама од 5% до 12%, у зависности од производа и његове намењене употребе у индустријским секторима Казахстана.
Категорија 3: Текстил и одећа
Текстилна и одевна индустрија је важан сектор увозне економије Казахстана, при чему се многа роба увози из Кине, Турске и Европе. Земља има ограничену домаћу текстилну индустрију, што захтева значајан увоз готових производа.
- Одећа и опрема: Увезена одећа, укључујући одећу и обућу, обично се суочава са царинама у распону од 10% до 20%. Више царине се често примењују на луксузне или висококвалитетне дизајнерске артикле, док је основнија одећа подложна нижим стопама.
- Текстилне тканине: Увоз текстила и тканина подлеже царинама у распону од 5% до 15%, у зависности од врсте тканине и споразума између Казахстана и земље порекла.
- Обућа: Обућа и друге врсте обуће увезене у Казахстан подлежу царинама у распону од 10% до 15%, у зависности од материјала и процеса производње.
Категорија 4: Луксузна роба и небитни производи
Луксузна роба и небитни производи, који имају ограничену домаћу производњу, суочавају се са релативно вишим царинским стопама. Ова роба укључује предмете као што су накит, уметничка дела и одређена висококвалитетна роба широке потрошње.
- Накит и сатови: Увезени накит и сатови, посебно они направљени од племенитих метала или камења, обично се суочавају са царинама у распону од 10% до 20%. Неки луксузни предмети такође могу бити предмет додатних увозних пореза или такса.
- Козметика: Увезени козметички производи, укључујући негу коже и шминку, генерално се суочавају са царинама од 10% до 15%, у зависности од бренда и врсте производа.
- Алкохолна пића: Увоз алкохола, посебно из европских земаља, подлеже акцизама и увозним царинама. Царинска стопа за алкохолна пића попут вина и жестоких пића креће се од 10% до 20%, у зависности од садржаја алкохола и земље порекла.
Посебне увозне царине за одређене земље
Учешће Казахстана у Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) значи да је успоставио повлашћене царинске стопе за робу пореклом из уније. Заједничка царина ЕАЕУ примењује се на трговину између држава чланица (Русија, Белорусија, Јерменија, Киргистан и Казахстан), док се роба увезена изван ЕАЕУ може суочити са различитим царинама на основу свог порекла.
Споразуми о слободној трговини (FTA)
Казахстан је потписао разне споразуме о слободној трговини којима се смањују или укидају царине на одређене производе. На пример, Казахстан је потписао споразум о слободној трговини са Заједницом независних држава (ЗНД), која обухвата Јерменију, Белорусију, Киргистан и Русију. Према овом споразуму, роба увезена из ових земаља може ући у Казахстан са смањеним или нултим царинама, посебно у индустријама као што су прехрамбена, машинска и роба широке потрошње.
- Трговински односи Казахстана и Кине: Као део шире иницијативе „Појас и пут“ (BRI) коју промовише Кина, Казахстан ужива смањене царине на одређену робу увезену из Кине, посебно у категоријама потрошачке електронике, текстила и машина. Смањење царина је део економске сарадње између две земље у оквиру Шангајске организације за сарадњу (SCO).
- Трговина између ЕУ и Казахстана: Иако Казахстан није чланица ЕУ, ужива одређене царинске повластице кроз чланство у ЕАЕУ. ЕАЕУ има споразуме са Европском унијом који омогућавају повлашћене царине на одређену робу, као што су индустријски производи, хемикалије и пољопривредни производи.
Антидампиншке мере
Казахстан, као и друге чланице ЕАЕУ, има могућност да уведе антидампиншке царине на производе који се увозе по неправедно ниским ценама. Ове царине су осмишљене да заштите локалне индустрије од потцењивања од стране страних произвођача.
- Челик: Казахстан је увео антидампиншке мере на одређене челичне производе из Кине и других земаља где постоје докази о државним субвенцијама које доводе до вештачки ниских цена. Увоз челика из земаља које нису чланице ЕАЕУ може се суочити са додатним царинама ако се сматра да је продат испод фер тржишне вредности.
- Пољопривредни производи: Казахстан је такође користио антидампиншке мере на увоз пољопривредних производа, као што су пшеница и одређени месни производи, када је утврђено да страни произвођачи одређују цене производа испод тржишне вредности.
Акцизе и друге таксе
Поред увозних царина, Казахстан намеће акцизе на одређену робу, посебно ону која се сматра луксузном или небитном робом, као и ону са већим утицајем на животну средину или здравље.
- Дуван и алкохол: Увезени дувански производи и алкохол подлежу значајним акцизама поред царина. Стопа акцизе варира у зависности од врсте производа и садржаја алкохола или никотина. На пример, цигарете могу бити подложне акцизама до 100% вредности робе, док алкохолна пића могу бити подложна акцизама на основу запремине и процента алкохола.
- Гориво: Нафтни производи и увоз горива такође подлежу акцизама, иако су оне обично веће за локално произведена горива него за увозна.
Чињенице о Казахстану
- Званични назив: Република Казахстан (Қазақстан Республикаси)
- Главни град: Нур-Султан (раније Астана)
- Три највећа града:
- Алмати (највећи град и финансијски центар)
- Шимкент
- Караганда
- Приход по глави становника: Приближно 10.000 долара (процена за 2023. годину)
- Становништво: Приближно 19 милиона (процена из 2023.)
- Званични језик: казахски (државни језик), руски (званични у пословању и влади)
- Валута: казахстански тенге (КЗТ)
- Локација: Казахстан се налази у Централној Азији, граничи се са Русијом на северу, Кином на истоку, Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном на југу, а на западу га излази на Каспијско море.
Географија Казахстана
Казахстан је земља без излаза на море са пространим степама, пустињама и планинским венцима. Његову топографију карактерише мешавина равница и високих планинских региона, укључујући планински ланац Тјен Шан на југоистоку.
- Топографија: Казахстан је највећа земља на свету без излаза на море, са значајним делом територије који чине степе и пустиње. Највиша тачка у Казахстану је планина Хан Тенгри (7.010 метара), која се налази на граници са Киргистаном.
- Клима: Казахстан има континенталну климу, са врућим летима и хладним зимама. Источни региони имају екстремне температуре, док су западни региони близу Каспијског мора умеренији.
Економија Казахстана
Казахстан има економију богату ресурсима, која се у великој мери ослања на извоз нафте и гаса, рударство и пољопривреду. Земља диверзификује своју економију како би смањила зависност од природних ресурса и промовисала секторе као што су производња и услуге.
- Природни ресурси: Казахстан је један од водећих светских произвођача уранијума, а такође поседује значајна налазишта нафте, природног гаса, угља и метала.
- Пољопривреда: Пољопривреда је важан сектор, а Казахстан је главни извозник пшенице, јечма и стоке.
- Производња: Казахстан улаже у развој свог производног сектора, са фокусом на производњу машина, хемикалија и пољопривредних производа за извоз.
Главне индустрије
- Нафта и гас: Нафта и природни гас су најважнији извозни производи Казахстана. Земља је један од највећих произвођача нафте у Централној Азији, са значајним резервама у нафтним пољима Тенгиз и Кашаган.
- Рударство: Казахстан има богате минералне ресурсе, укључујући угаљ, бакар, злато и уранијум, што рударство чини кључним делом његове економије.
- Пољопривреда: Казахстан је главни пољопривредни произвођач, са снажним фокусом на производњу пшенице. Такође производи стоку, укључујући говеда и овце, као и млечне производе.
- Производња: Влада ради на проширењу производног сектора, са растом у индустријама као што су производња челика, аутомобилска индустрија и електроника.