Ирска је чланица Европске уније (ЕУ) и као таква, њен царински тарифни систем је у великој мери обликован прописима ЕУ и трговинским споразумима. Увозне тарифе које се примењују на робу која улази у Ирску заснивају се на Заједничкој царинској тарифи ЕУ (ЗЦТ), која стандардизује царинске стопе за увоз у све државе чланице ЕУ. Ове тарифе варирају у зависности од категорије производа, земље порекла и свих важећих трговинских споразума. Поред тога, одређена роба може бити предмет посебних увозних царина, као што су антидампиншке царине, заштитне мере или повлашћене царинске стопе у складу са трговинским споразумима са одређеним земљама.
Царински тарифни систем у Ирској
Ирска се придржава Заједничке царинске тарифе Европске уније, која се примењује на сву робу увезену у било коју земљу чланицу ЕУ. Тарифни систем класификује производе у оквиру Хармонизованог система (ХС), глобално стандардизованог система који се користи за класификацију робе у међународној трговини. Увозне дажбине се наплаћују на основу ове класификације, а додатне дажбине могу се применити на основу специфичних трговинских политика.
Опште царине
Стандардне стопе увозних царина за робу која улази у Ирску (и ширу ЕУ) генерално се крећу од 0% до 12%, али одређени производи могу бити подложни вишим стопама, у зависности од њихове класификације и трговинских споразума ЕУ. Поред царина, увезена роба може бити подложна порезу на додату вредност (ПДВ), акцизама и другим накнадама.
Кључне стопе увозних царина:
- 0% царине: За већину пољопривредне и индустријске робе из земаља са преференцијалним трговинским споразумима или земаља у развоју.
- Царина од 5-12%: За одређену робу, као што су текстил, одећа и обућа.
- Тарифа од 10-20%: За неке пољопривредне производе попут млечних производа, житарица и меса, подлежу Заједничкој пољопривредној политици ЕУ (ЗПП).
Посебне царине и ограничења увоза
Неке категорије робе могу бити подложне посебним царинама због фактора као што су антидампиншке мере, заштитне мере или царине на одређену робу пореклом из одређених земаља.
Антидампиншке царине
Антидампиншке царине се уводе када Европска комисија утврди да се роба продаје по неправедно ниским ценама, што наноси штету индустријама ЕУ. Ове царине су додатне уз редовне царине и израчунавају се на основу разлике између продајне цене и фер тржишне вредности производа.
- Пример: Увоз челика из Кине је последњих година био предмет антидампиншких царина због забринутости због поремећаја тржишта.
Заштитне мере
ЕУ може увести заштитне мере, укључујући веће царине, како би заштитила одређене секторе од наглих пораста увоза. Ове мере су обично привремене и намењене су да се индустријама пружи време да се прилагоде променама на тржишту.
- Пример: ЕУ је користила заштитне мере за пољопривредне производе као што су пиринач или житарице када увоз из одређених региона неочекивано порасте.
Преференцијалне тарифе
Ирска такође има користи од разних трговинских споразума ЕУ са земљама ван ЕУ, који пружају повлашћене царинске стопе за робу пореклом из одређених земаља или региона. Ови споразуми су осмишљени да подстакну трговину и економску сарадњу.
Примери преференцијалних царинских споразума:
- Свеобухватни економски и трговински споразум (CETA) између ЕУ и Канаде: Нуди повлашћене царине на многе производе између ЕУ и Канаде.
- Споразум о економском партнерству (EPA) између ЕУ и Јапана: Смањује царине на широк спектар робе између ЕУ и Јапана.
Заједничке категорије робе и њихове царинске стопе
У наставку је општи преглед царина по категоријама производа. Важно је напоменути да се појединачни производи могу разликовати унутар сваке категорије на основу порекла и специфичних трговинских прописа.
1. Пољопривредни производи
Пољопривредни производи често подлежу сложенијим царинским распоредима, посебно због Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) ЕУ, која укључује подршку ценама, ограничења производње и трговинска ограничења.
- Месо и месни производи: Царине за месо варирају у зависности од врсте меса (нпр. говедина, свињетина, живина). Увоз говедине и јагњетине генерално се суочава са царинама од око 12%, док живина и свињетина могу имати ниже стопе.
- Млечни производи: Млечни производи су још једна строго регулисана категорија. На пример, путер и сир могу бити предмет царина у распону од 5% до 18%, у зависности од конкретног производа и земље порекла.
- Житарице и пиринач: Увозне царине за житарице попут пшенице, јечма и кукуруза су генерално између 5% и 10%. Увоз пиринча изван ЕУ обично се суочава са царинама у распону од 10% до 20%.
- Шећер и слаткиши: Шећер је подложан високим царинама, често изнад 10%, јер ЕУ регулише своје тржиште како би заштитила домаће произвођаче.
2. Индустријска роба
- Текстил и одећа: Одећа се обично суочава са увозним царинама у распону од 6% до 12%, у зависности од материјала и земље порекла. На пример, одећа направљена од памука или синтетичких влакана обично потпада под ниже царине од производа на бази вуне.
- Електроника: Увоз електронике широке потрошње као што су паметни телефони, лаптопови и телевизори генерално подлеже царини од 0-5%. Међутим, могу се применити додатне царине у зависности од земље порекла производа или присуства антидампиншких мера.
- Аутомобили: ЕУ примењује царину од 10% на већину возила увезених изван ЕУ, али на ову стопу могу утицати трговински споразуми и други фактори. На пример, у оквиру Споразума о економском партнерству између ЕУ и Јапана, царина на јапанске аутомобиле је постепено смањена.
3. Хемикалије и фармацеутски производи
Хемикалије, укључујући оне које се користе у пољопривреди и индустрији, подлежу различитим царинским стопама, обично између 0% и 6%. Фармацеутски производи често улазе у ЕУ по царинској стопи од 0%, осим у случају специјализованих или контролисаних супстанци.
4. Луксузна роба
Луксузна роба као што су врхунски сатови, накит и дизајнерски модни артикли могу се суочити са вишим царинама, које се обично крећу од 5% до 12%, у зависности од природе и порекла производа.
Посебне увозне царине за одређене земље
Неке земље имају посебне споразуме са ЕУ који утичу на царинске стопе за одређену робу. Ови споразуми могу да укључују трговинске преференције, квоте или изузећа од царина.
- ГСП (Општи систем преференција): Земље у развоју могу имати користи од смањених или нултих царина у оквиру програма ГСП ЕУ. Овај програм се примењује на преко 60 земаља, укључујући многе у Африци, Азији и Латинској Америци.
- Трговински споразуми: Посебни билатерални или мултилатерални споразуми могу гарантовати повлашћене царинске стопе. На пример, трговински споразум ЕУ са Јужном Корејом нуди значајно смањење царина за многе индустријске производе.
Чињенице о Ирској
- Званични назив: Ирска (Еире на ирском)
- Главни град: Даблин
- Три највећа града:
- Даблин (главни град)
- Корк
- Лимерик
- Приход по глави становника: 91.000 долара (процена за 2023. годину, прилагођено паритету куповне моћи)
- Становништво: Приближно 5,1 милиона (процена из 2023.)
- Службени језици: ирски (Гаеилге) и енглески
- Валута: Евро (€)
- Локација: Смештена у северном Атлантику, западној Европи, Ирска је острво северозападно од континенталне Европе, одвојено од Велике Британије Ирским морем.
Географија Ирске
Ирска је бујно, зелено острво, које карактеришу валовита брда, равнице и неравни приобални пејзажи. То је треће по величини острво у Европи и има благу, умерену климу. Земља је претежно низијска, са планинама дуж западне обале и бројним рекама, укључујући реку Шенон, најдужу реку у Ирској. Острво је подељено на Републику Ирску (независну држава) и Северну Ирску, која је део Уједињеног Краљевства.
- Топографија: Земља је обележена планинама на западу, док су централни и источни делови равнији. Највиши врх у Ирској је Карантухил, са 1.041 метар (3.414 стопа).
- Клима: Ирска има умерену океанску климу, коју карактеришу хладне зиме, блага лета и висока влажност ваздуха. Киша је честа током целе године, што доприноси бујној вегетацији земље.
Економија Ирске
Ирска економија је једна од најотворенијих и најизвозно оријентисанијих на свету. Користила је од глобализације, чланства у ЕУ и јаке индустријске базе.
- Економски сектори:
- Услуге: Сектор услуга, посебно финансијске услуге и технологија, чини значајан део економије.
- Пољопривреда: Иако је њен допринос БДП-у смањен, пољопривреда остаје важна, посебно за млечне производе, говедину и кромпир.
- Индустрија: Ирска има јаку производну базу, укључујући фармацеутске производе, хемикалије, медицинске уређаје и прераду хране. Такође је центар за глобалне технолошке компаније попут Гугла, Епла и Фејсбука.
- Раст: Ирска је последњих деценија забележила значајан економски раст, са БДП-ом по глави становника међу највишим у свету, углавном вођеним страним директним инвестицијама (СДИ) и извозом.
Главне индустрије
- Технологија и ИТ: Ирска је дом многих мултинационалних корпорација, посебно у технолошком сектору, због повољног пореског режима и квалификоване радне снаге.
- Фармацеутски производи и биотехнологија: Значајан део светских фармацеутских производа производи се у Ирској, што је чини једним од највећих извозника фармацеутских производа на свету.
- Пољопривреда и прерада хране: Ирска извози велике количине говедине, млечних производа и других прехрамбених производа. Земља је позната по својим висококвалитетним пољопривредним производима.
- Финансијске услуге: Даблин је главно финансијско средиште, посебно за међународно банкарство и осигурање.