Грчка, која се налази у југоисточној Европи, чланица је Европске уније (ЕУ) и део еврозоне. Као држава чланица ЕУ, Грчка се придржава Заједничке царинске тарифе ЕУ (ЗЦТ) када је у питању увоз из земаља ван ЕУ. Царинске стопе за увоз у Грчку одређене су класификацијом кодова Хармонизованог система (ХС) и могу варирати у зависности од категорије производа и земље порекла. Роба увезена из других земаља ЕУ не подлеже царинама, док производи из земаља ван ЕУ могу бити подложни различитим царинским стопама, укључујући посебне увозне дажбине.
Тарифна структура у Грчкој
Грчка се придржава Заједничке царинске тарифе (ЗЦТ) Европске уније, што значи да производи увезени из земаља ван ЕУ подлежу истим царинским стопама које се примењују у свим државама чланицама ЕУ. Врсте примењених царина укључују:
- Ад Валорем царина: Проценат заснован на вредности увезене робе (нпр. 10% вредности производа).
- Специфична царина: Фиксни износ заснован на количини или тежини увезене робе (нпр. 2 евра по килограму).
- Комбинована царина: Мешавина ад валорем и специфичних царина, у зависности од производа.
Поред царина, увезена роба подлеже и порезу на додату вредност (ПДВ) и може бити подложна акцизама, посебно на артикле попут алкохола, дувана и енергената.
Грчка такође има користи од преференцијалних трговинских споразума као део ЕУ, укључујући Генерализовани систем преференција (ГСП), који нуди ниже царине или бесцарински приступ одређеним производима из земаља у развоју.
Царинске стопе по категорији производа
1. Пољопривредни производи и прехрамбени производи
Пољопривредни производи и прехрамбени производи често се суочавају са вишим царинама због свог значаја за грчку економију, посебно зато што пољопривреда игра кључну улогу у домаћој производњи земље. Увоз прехрамбених производа је строго регулисан како би се заштитили локални произвођачи.
1.1. Воће и поврће
- Свеже воће: Увозне царине за свеже воће крећу се од 5% до 15%, у зависности од врсте воћа. Цитрусно воће, на пример, опорезује се са око 10%, док тропско воће попут банана подлеже вишим стопама.
- Поврће: Свеже и замрзнуто поврће подлеже увозним царинама између 0% и 14%.
- Прерађено воће и поврће: Конзервирано или замрзнуто воће и поврће се генерално опорезује са 10% до 20%.
Посебне увозне царине:
- Банане из земаља ван ЕУ: Примењује се посебна царина од приближно 75 евра по тони.
- Одређено воће из одређених земаља: Посебне царине могу се увести на производе попут агрума из непреференцијалних земаља, у зависности од квота.
1.2. Млечни производи
- Млеко: Увоз млека се опорезује по стопама између 20% и 30%, у зависности од врсте и да ли је свеже или у праху.
- Сир: Увоз сира се суочава са царинама у распону од 5% до 25%, при чему се меки сиреви попут фете обично опорезују по нижим стопама у поређењу са тврдим сиревима.
- Путер и павлака: Ови производи подлежу царинама у распону од 10% до 30%.
Посебне увозне царине:
- Сир из земаља ван ЕУ: Сир из земаља без споразума о слободној трговини може се суочити са вишим царинама, које понекад прелазе 140 евра на 100 килограма.
1.3. Месо и живина
- Говедина: Увезена говедина опорезује се са 12% до 30%, у зависности од тога да ли је свежа, замрзнута или прерађена.
- Свињетина: Увоз свињетине генерално подлеже царинама у распону од 10% до 20%.
- Живина: Производи од живине се суочавају са царинама између 15% и 20%, са вишим стопама за прерађену живину.
Посебни услови увоза:
- Говедина из САД: Увоз говедине из САД суочава се са додатним ограничењима и царинама због прописа ЕУ о месу третираном хормонима, при чему говедина преко квоте подлеже значајним царинама.
2. Производња робе
Произведена роба је један од главних увозних производа у Грчку, укључујући текстил, машине и електронику широке потрошње. Царинске стопе за ову робу одређене су њеном класификацијом и често варирају у зависности од нивоа обраде.
2.1. Текстил и одећа
- Памучни текстил: Памучне тканине и одећа обично се суочавају са царинама од 8% до 12%, у зависности од тога да ли су сировине или готови производи.
- Синтетички текстил: Производи направљени од синтетичких влакана, као што су полиестер или најлон, опорезују се по стопама између 5% и 10%.
- Обућа: Обућа, и кожна и синтетичка, генерално подлеже царинама од 12% до 17%.
Посебне увозне царине:
- Текстил из земаља у развоју (нпр. Бангладеш): Преференцијалне тарифе или бесцарински приступ могу се применити у оквиру Општег система преференција (ГСП) ЕУ, што користи увозу из одређених земаља у развоју.
2.2. Машине и електроника
- Индустријске машине: Увоз индустријских и пољопривредних машина се обично опорезује са 0% до 5%, што одражава њихов значај за грчку индустријску базу.
- Потрошачка електроника: Телевизори, радио-апарати и мобилни телефони суочавају се са царинама од 5% до 10%, у зависности од производа.
- Рачунари и периферни уређаји: Рачунари и пратећа опрема генерално подлежу царинама од 0% због Споразума о информационој технологији (ITA), којим се елиминишу царине на многе високотехнолошке производе.
Посебни услови увоза:
- Машине из земаља у развоју: Снижене царине могу се применити на машине увезене из земаља у развоју, чиме се подстиче индустријски развој.
2.3. Аутомобили и аутоделови
- Путничка возила: Увозне царине на аутомобиле су утврђене на 10%, уз додатне порезе на луксузна возила.
- Камиони и комерцијална возила: Царине за камионе и друга комерцијална возила крећу се између 5% и 10%, у зависности од величине и капацитета мотора.
- Аутомобилски делови: Аутомобилске компоненте као што су мотори и кочнице подлежу царинама од 4% до 8%.
Посебне увозне царине:
- Јапански аутомобили: У складу са Споразумом о економском партнерству (EPA) између ЕУ и Јапана, царине на одређене јапанске аутомобиле су смањене, а неке категорије су сада ослобођене царине.
3. Хемијски производи
Хемијски производи, укључујући фармацеутске производе и пластику, представљају витални увозни производ за Грчку. Царине на ове производе варирају у зависности од њихове употребе – било да се користе у индустријске сврхе или као готова роба широке потрошње.
3.1. Фармацеутски производи
- Лекови: Фармацеутски производи углавном уживају царине од 0%, што обезбеђује приступачан приступ основним лековима.
- Немедицинска хемијска једињења: Увоз хемикалија за индустријску употребу подлеже царинама између 3% и 6%, у зависности од њихове класификације.
Посебне увозне царине:
- Фармацеутски производи из земаља ван ЕУ: Могу се применити нека ограничења или више царине ако производи не испуњавају здравствене и безбедносне прописе ЕУ.
3.2. Пластика и полимери
- Сирови пластични материјали: Царине на сирове пластичне улазе, као што су полимери, обично су утврђене на око 6,5%.
- Пластични производи: Готови пластични производи, укључујући амбалажу и производе широке потрошње, опорезују се са 3% до 8%.
4. Производи од дрвета и папира
4.1. Дрвна грађа и дрвена грађа
- Сирово дрво: Увозне царине на необрађено дрво крећу се од 0% до 2%, што подстиче његову употребу у грађевинарству и производњи.
- Прерађено дрво: Царине на производе од прерађеног дрвета, као што су шперплоча и фурнир, обично су између 4% и 6%.
Посебне увозне царине:
- Дрвна грађа из одређених земаља: Додатне царине могу се применити на увоз дрвета из земаља са неодрживим праксама сече.
4.2. Папир и картон
- Новински папир: Увоз новинског папира је често ослобођен царине како би се подржала локална издавачка индустрија.
- Премазани папир: Производи од премазаног или сјајног папира подлежу увозним царинама од 3% до 7%.
- Материјали за паковање: Картон и материјали за паковање се генерално опорезују са 5% до 8%.
5. Метали и метални производи
5.1. Гвожђе и челик
- Сирови челик: Увоз сировог челика обично подлеже царинама од 0% до 3%.
- Готови челични производи: Царине на прерађене челичне производе, као што су греде и цеви, крећу се између 3% и 6%.
- Нерђајући челик: Производи од нерђајућег челика подлежу царинама од 0% до 5%, у зависности од врсте производа.
Посебне увозне царине:
- Увоз челика из Кине: Одређени челични производи из Кине суочавају се са антидампиншким царинама до 25%, због забринутости због преплављености тржишта производима по ниским ценама.
5.2. Алуминијум
- Сирови алуминијум: Царине на сирови алуминијум се генерално утврђују на 2% до 4%.
- Алуминијумски производи: Готови алуминијумски производи, укључујући лименке и амбалажу, подлежу царинама од 5% до 8%.
6. Енергетски производи
6.1. Фосилна горива
- Сирова нафта: Увоз сирове нафте се генерално суочава са 0% царина, јер је увоз енергије кључан за грчку економију.
- Природни гас: Природни гас је често ослобођен царине, посебно у оквиру одређених трговинских споразума.
- Угаљ: Увоз угља се обично опорезује са 0% до 2%, у зависности од земље порекла.
6.2. Опрема за обновљиве изворе енергије
- Соларни панели: Увоз соларних панела генерално подлеже царинама између 0% и 2%, у складу са напорима Грчке да подстакне обновљиве изворе енергије.
- Ветротурбине: Опрема за енергију ветра је обично ослобођена царина како би се подстакла улагања у обновљиве изворе енергије.
Посебне увозне царине по земљама
1. Европска унија (ЕУ)
Као чланица Европске уније, Грчка не намеће царине на увоз из других земаља ЕУ због јединственог европског тржишта, које омогућава слободно кретање робе.
2. Сједињене Америчке Државе
Производи из Сједињених Држава подлежу стандардним тарифама ЕУ. Међутим, због трговинских спорова, одређена америчка роба, посебно челик и алуминијум, могу се суочити са додатним тарифама, у распону од 10% до 25%.
3. Кина
Кинески увоз подлеже стандардним ЦЦТ тарифама, али одређена роба, попут текстила и челика, суочава се са антидампиншким царинама до 25%, због забринутости због нелојалних трговинских пракси и дампинга јефтиних производа.
4. Земље у развоју
Грчка, као део ЕУ, примењује преференцијалне царинске стопе за увоз из земаља у развоју у оквиру Генерализованог система преференција (ГСП). Ово омогућава смањене или нулте царине на робу из земаља које испуњавају услове, посебно за текстил, пољопривредне производе и сировине.
5. Јапан
Према Споразуму о економском партнерству (EPA) између ЕУ и Јапана, многи јапански производи, укључујући аутомобиле и електронику, уживају смањене царине или приступ грчком тржишту без царине.
Чињенице о земљи: Грчка
- Формално име: Грчка Република (Ελληνικη Δημοκρατια)
- Главни град: Атина
- Највећи градови:
- Атина
- Солун
- Патрас
- Приход по глави становника: 22.000 долара (процена за 2023.)
- Становништво: 10,4 милиона (процена из 2023.)
- Званични језик: грчки
- Валута: Евро (€)
- Локација: Југоисточна Европа, граничи се са Албанијом, Северном Македонијом, Бугарском и Турском, са обалама дуж Егејског, Јонског и Средоземног мора.
Опис географије, економије и главних индустрија Грчке
Географија
Грчка се налази у југоисточној Европи, са планинским копном и дугом обалом дуж Егејског, Јонског и Средоземног мора. Позната је по бројним острвима, од којих су Крит, Родос и Киклади нека од најпознатијих. Неравни терен Грчке је историјски обликовао њену пољопривреду и трговину, а њен стратешки положај чини је кључним чвориштем за трговину између Европе, Азије и Африке.
Економија
Грчка економија је мешовита и развијена, углавном заснована на услугама, где су туризам и бродарство два најважнија сектора. Земља има богату културну историју, што је чини главном дестинацијом за међународне посетиоце. Поред тога, Грчка има снажан пољопривредни сектор, са маслинама, маслиновим уљем, вином и морским плодовима међу њеним кључним извозним производима.
Међутим, грчка економија се такође суочила са значајним изазовима, укључујући дужничку кризу која је почела 2009. године. Након тога, Грчка је прошла кроз строге мере штедње, економске реформе и програме финансијске помоћи како би стабилизовала своју економију. Као чланица Европске уније, Грчка има користи од јединственог тржишта, што омогућава слободан проток робе и услуга преко граница.
Главне индустрије
- Туризам: Богато историјско наслеђе и природне лепоте Грчке привлаче милионе туриста сваке године. Овај сектор значајно доприноси БДП-у земље и обезбеђује запослење великом делу становништва.
- Бродарство: Грчка има једну од највећих трговачких флота на свету. Стратешки положај земље чини је кључним играчем у глобалном бродарству и логистици.
- Пољопривреда: Грчка је позната по производњи маслина, маслиновог уља, воћа, поврћа и вина. Пољопривредни сектор је од виталног значаја и за домаћу потрошњу и за извоз.
- Производња: Производни сектор у Грчкој обухвата прераду хране, текстил и хемикалије. Он је важан допринос националној економији.
- Енергија: Грчка је повећала своја улагања у обновљиве изворе енергије, посебно у соларну и енергију ветра. Сунчана клима земље и ветровита острва пружају идеалне услове за процват ових индустрија.