Кипар, острвска земља у источном Медитерану, чланица је Европске уније (ЕУ) од 2004. године. Као држава чланица ЕУ, Кипар примењује Заједничку царинску тарифу ЕУ (ЗЦТ) приликом увоза робе из земаља ван ЕУ. Овај јединствени систем царинских тарифа осигурава да све земље ЕУ, укључујући Кипар, намећу исте увозне дажбине на робу која улази из земаља ван ЕУ. Роба којом се тргује унутар ЕУ има користи од нултих царина, а Кипар такође има користи од преференцијалних трговинских споразума са земљама и регионима ван ЕУ, као што су Европско удружење слободне трговине (ЕФТА), Јужна Кореја, Канада и Јапан. Поред тога, Кипар примењује посебне увозне дажбине, као што су антидампиншке и компензаторне дажбине, како би заштитио локалне индустрије од нелојалне конкуренције.
Царинске стопе по категорији производа на Кипру
1. Пољопривредни производи
Пољопривреда је важан сектор на Кипру, али земља се у великој мери ослања на увоз пољопривредних производа како би задовољила домаћу потражњу. На царине на увоз пољопривредних производа утиче Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) ЕУ и преференцијални трговински споразуми који смањују или елиминишу царине на пољопривредну робу из одређених земаља.
1.1 Основни пољопривредни производи
- Житарице и житарице: Кипар увози житарице као што су пшеница, кукуруз и пиринач, са различитим царинама у зависности од порекла и обраде производа.
- Пшеница: Увоз из ЕУ је ослобођен царина. За увоз ван ЕУ, царине се крећу од нуле до 45%, у зависности од врсте и фазе обраде.
- Пиринач: Увоз пиринча се суочава са царинама од нула до 65% за земље које нису чланице ЕУ, у зависности од нивоа обраде.
- Воће и поврће: Због медитеранске климе, Кипар увози воће и поврће како би задовољио потражњу, посебно током вансезонских месеци.
- Цитрусно воће (поморанџе, лимуни): Увоз ван ЕУ обично се суочава са царинама од 10% до 16%, иако се примењују преференцијалне стопе у складу са трговинским споразумима ЕУ.
- Парадајз, краставци и лиснато поврће: Царине се крећу од 8% до 14%, са сезонским варијацијама ради заштите локалних пољопривредника.
- Шећер и заслађивачи: Кипар увози значајне количине шећера, што подлеже систему царинских квота (TRQ) ЕУ.
- Рафинисани шећер: У оквиру квоте, увоз подлеже царинама од нула до 20%, док се увоз преко квоте суочава са царинама до 50%.
1.2 Стока и млечни производи
- Месо и живина: Кипар увози значајну количину меса и живине, са царинама које штите локалне произвођаче.
- Говедина и свињетина: Увоз из земаља ЕУ је ослобођен царине. Увоз из земаља ван ЕУ подлеже царинама од 12% до 15%, мада се ниже царине примењују на увоз из земаља са преференцијалним трговинским споразумима.
- Живина (пилетина и ћуретина): Увоз се опорезује са 12,9%, са повлашћеним стопама за одређене количине у оквиру тарифних квота за земље ван ЕУ.
- Млечни производи: Увоз млечних производа као што су сир, путер и млеко у праху је регулисан како би се подржала локална производња.
- Млеко у праху и сир: Увоз из земаља ван ЕУ подлеже царинама од 15% до 25%, мада увоз из Новог Зеланда, Норвешке и других земаља са споразумом о слободној трговини може имати користи од смањених царина.
1.3 Посебне увозне дажбине
Да би заштитио локалну пољопривреду, Кипар може применити антидампиншке царине или заштитне мере на одређени пољопривредни увоз. На пример, Кипар је, заједно са остатком ЕУ, увео антидампиншке царине на живину из Бразила како би подржао узгајиваче живине из ЕУ.
2. Индустријска роба
Индустријски сектор на Кипру обухвата производњу, грађевинарство и енергетику, који у великој мери зависе од увозне индустријске робе као што су машине, опрема и сировине. Заједничка царинска тарифа ЕУ примењује се на увоз ван ЕУ, док роба из ЕУ и партнера са споразумом о слободној трговини ужива царине или смањене царине.
2.1 Машине и опрема
- Индустријске машине: Кипар увози широк спектар машина за подршку свом производном, грађевинском и енергетском сектору.
- Грађевинске машине (кранови, булдожери): Типично се опорезују са 0% до 2,5% за земље које нису чланице ЕУ, са бесцаринским приступом за државе чланице ЕУ и преференцијалним третманом за партнере у споразуму о слободној трговини попут Јапана и Јужне Кореје.
- Производна опрема: Царине се крећу од нуле до 5% за увоз из земаља ван ЕУ, са нултим царинама за увоз из ЕУ и земаља попут Јапана у оквиру споразума о слободној трговини између ЕУ и Јапана.
- Електрична опрема: Електричне машине и опрема као што су генератори и трансформатори су неопходни за инфраструктурне пројекте на Кипру.
- Генератори и трансформатори: Обично се опорезују са 2,5% до 5%, мада се смањене царине примењују на увоз из партнера са споразумом о слободној трговини.
2.2 Моторна возила и превоз
Кипар увози моторна возила и аутомобилске компоненте, а царине зависе од типа возила и земље порекла. Царина ЕУ од 10% на моторна возила примењује се на земље које нису чланице ЕУ, иако су повлашћене царине доступне за партнере у споразуму о слободној трговини попут Јужне Кореје и Јапана.
- Путничка возила: Аутомобили из земаља ЕУ уживају нулте царине.
- Возила произведена ван ЕУ: Обично се опорезују са 10%, мада увоз из Јапана и Јужне Кореје има користи од нултих или смањених царина у складу са одговарајућим споразумима о слободној трговини.
- Комерцијална возила: Увоз камиона, аутобуса и других комерцијалних возила опорезује се са 10%, са повлашћеним тарифама за земље са споразумима о слободној трговини.
- Делови и додатна опрема за возила: Увоз делова за возила, укључујући моторе, гуме и батерије, опорезује се са 4% до 10%, са нижим царинама или нултим царинама за делове из земаља са споразумом о слободној трговини.
2.3 Посебне увозне царине за одређене земље
Да би се заштитиле индустрије ЕУ, уведене су антидампиншке царине на одређене челичне производе и аутомобилске делове из Кине и Индије како би се супротставиле нелојалним трговинским праксама.
3. Текстил и одећа
Кипар увози значајну количину текстила и одеће, посебно из Азије. Заједничка царинска тарифа ЕУ примењује се на увоз текстила ван ЕУ, док преференцијални трговински споразуми предвиђају смањене царине за одређене земље.
3.1 Сировине
- Текстилна влакна и пређа: Кипар увози сировине као што су памук, вуна и синтетичка влакна за своју текстилну индустрију.
- Памук и вуна: Обично се опорезују са 4% до 8% за увоз ван ЕУ, са нултим царинама за увоз из ЕУ и партнера по споразумима о слободној трговини попут Турске и Пакистана.
- Синтетичка влакна: Царине се крећу од 6% до 12%, у зависности од земље порекла.
3.2 Готова одећа и опрема
- Одећа и одећа: Увезена одећа се суочава са умереним царинама, са преференцијалним третманом за производе из земаља са трговинским споразумима.
- Лежерна одећа и униформе: Обично се опорезују са 12% до 18%, мада увоз из Вијетнама и Бангладеша има користи од смањених царина у оквиру Генерализоване шеме преференција (ГСП) ЕУ.
- Луксузна и брендирана одећа: Одећа више класе може се суочити са царинама од 18% до 20%, иако увоз из Јужне Кореје и Јапана може имати користи од нултих царина у оквиру споразума о слободној трговини.
- Обућа: Увезена обућа опорезује се са 8% до 17%, у зависности од материјала и земље порекла.
- Кожне ципеле: Обично се опорезују са 17%, мада се смањене царине примењују на увоз из земаља попут Вијетнама и Јужне Кореје у складу са трговинским споразумима.
3.3 Посебне увозне дажбине
Да би заштитили локалне произвођаче, Кипар и ЕУ могу увести антидампиншке царине на одређене текстилне и одевне производе, посебно из Кине и Индије, ако се ти производи продају испод тржишних цена.
4. Роба широке потрошње
Кипар увози разноврсну робу широке потрошње, укључујући електронику, кућне апарате и намештај. Царине на ове производе су генерално умерене, са нижим или нултим царинама за робу из земаља са споразумом о слободној трговини.
4.1 Електроника и кућни апарати
- Кућни апарати: Кипар увози већину својих кућних апарата, као што су фрижидери, машине за прање веша и клима уређаји, из земаља ЕУ, Кине и Јужне Кореје.
- Фрижидери и замрзивачи: Обично се опорезују са 2,5% до 5%, мада је увоз из ЕУ и земаља са споразумом о слободној трговини ослобођен царине.
- Машине за прање веша и клима уређаји: Подлежу царинама од 5%, са смањеним стопама за увоз из Јужне Кореје у оквиру споразума о слободној трговини између ЕУ и Јужне Кореје.
- Потрошачка електроника: Кипар увози електронику као што су телевизори, паметни телефони и лаптопови, са царинама које варирају у зависности од земље порекла.
- Телевизори: Обично се опорезују са 5%, мада увоз из Јапана и Јужне Кореје има користи од нултих царина у оквиру споразума о слободној трговини.
- Паметни телефони и лаптопови: Генерално се опорезују од нула до 2,5%, са повлашћеним стопама за увоз из ЕУ и земаља са споразумом о слободној трговини.
4.2 Намештај и опрема
- Намештај: Увезени намештај, укључујући кућни и канцеларијски намештај, подлеже царинама у распону од 4% до 10%, у зависности од материјала и земље порекла.
- Дрвени намештај: Обично се опорезује са 5% до 10%, са смањеним стопама за увоз из Вијетнама и Турске у складу са трговинским споразумима.
- Пластични и метални намештај: Подлеже царинама од 4% до 8% за увоз ван ЕУ.
- Намештај за дом: Предмети попут тепиха, завеса и производа за уређење дома генерално се опорезују са 5% до 10%, мада се ниже царине примењују на увоз из земаља попут Индије и Пакистана у оквиру Општег система преференција (GSP).
4.3 Посебне увозне дажбине
ЕУ примењује антидампиншке царине на одређене категорије намештаја и кућног намештаја из земаља попут Кине како би спречила нелојалну конкуренцију.
5. Енергија и нафтни производи
Кипар увози велике количине енергетских производа, посебно нафте и природног гаса, како би задовољио своје енергетске потребе. Царине на увоз енергије су генерално ниске како би се подржала енергетска безбедност и прелазак на обновљиве изворе енергије.
5.1 Нафтни производи
- Сирова нафта и бензин: Кипар увози нафтне деривате, посебно из Русије, Блиског истока и суседних земаља.
- Сирова нафта: Обично подлеже нултим царинама у складу са енергетском политиком ЕУ.
- Бензин и дизел: Генерално се опорезују са 2,5% до 4%, са нижим царинама за увоз из Норвешке и Русије у складу са трговинским споразумима.
- Дизел и други рафинирани нафтни производи: Рафинирани производи се опорезују са 3% до 5%, мада се смањене царине примењују на увоз из суседних земаља.
5.2 Опрема за обновљиве изворе енергије
- Соларни панели и ветротурбине: Кипар, као и остатак ЕУ, промовише употребу обновљивих извора енергије применом нултих царина на опрему за обновљиве изворе енергије, као што су соларни панели и ветротурбине.
6. Фармацеутски производи и медицинска опрема
Кипар даје приоритет приступу приступачној здравственој заштити и као такве, царине на есенцијалне лекове и медицинску опрему су ниске или нулте како би се осигурала приступачност и доступност становништву.
6.1 Фармацеутски производи
- Лекови: Есенцијални лекови, укључујући лекове који спасавају животе, генерално подлежу нултим царинама у оквиру општег царинског режима ЕУ. Неесенцијални фармацеутски производи могу се суочити са царинама од 2% до 5%, иако се смањене царине примењују на увоз из земаља са споразумима о слободној трговини.
6.2 Медицински уређаји
- Медицинска опрема: Медицински уређаји, као што су дијагностички алати, хируршки инструменти и болнички кревети, генерално подлежу нултим царинама или ниским царинама (2% до 5%), у зависности од потребе производа и земље порекла.
7. Посебне увозне дажбине и изузећа
7.1 Посебне царине за земље које нису преференцијалне
Кипар, у складу са ЕУ, примењује антидампиншке царине и компензационе царине на одређени увоз из земаља које нису преференцијалне. Ове царине штите индустрије ЕУ од нефер трговинских пракси, као што су дампинг или субвенције. На пример, челични производи и текстил из земаља попут Кине и Индије често су предмет таквих мера.
7.2 Билатерални и мултилатерални споразуми
- Споразуми о слободној трговини (FTA) ЕУ: Као део ЕУ, Кипар има користи од бесцаринског приступа већини робе којом се тргује унутар ЕУ. Поред тога, Кипар ужива смањене или нулте царине на робу којом се тргује са земљама као што су Јапан, Јужна Кореја, Канада и Вијетнам у оквиру споразума о слободној трговини ЕУ.
- Генерализована шема преференција (ГСП): У оквиру ГСП-а, Кипар има користи од смањених царина на одређени увоз из земаља у развоју, као што су Индија, Пакистан и Бангладеш.
Чињенице о земљи
- Званично име: Република Кипар
- Главни град: Никозија
- Највећи градови:
- Никозија (главни и највећи град)
- Лимасол
- Ларнака
- Приход по глави становника: приближно 28.000 америчких долара (процена за 2023. годину)
- Становништво: Приближно 1,2 милиона (процена из 2023.)
- Званични језици: грчки, турски
- Валута: Евро (EUR)
- Локација: Кипар се налази у источном Медитерану, јужно од Турске и западно од Сирије.
Географија Кипра
Кипар је острвска држава која се налази у источном Медитерану, простире се на површини од 9.251 квадратних километара. Земља је позната по свом стратешком положају, разноврсним пејзажима и богатој историји.
- Обала: Кипар има обалу која се протеже преко 648 километара, са пешчаним плажама, стеновитим обалама и популарним туристичким дестинацијама.
- Планине: Планине Тродос доминирају централним и југозападним делом острва, а највиши врх је Олимп са 1.952 метра.
- Клима: Кипар има медитеранску климу, коју карактеришу врућа, сува лета и благе, кишовите зиме.
Економија Кипра
Кипар има малу, али високо развијену економију, која се у великој мери ослања на услуге, трговину и туризам. Економију земље карактерише снажан сектор финансијских услуга, растућа поморска индустрија и значајан фокус на туризам, посебно дуж медитеранске обале.
1. Туризам
Туризам је један од најважнијих сектора кипарске економије, значајно доприносећи БДП-у и запослености. Богато културно наслеђе острва, прелепе плаже и топла медитеранска клима привлаче милионе туриста годишње.
2. Бродарство и поморске услуге
Кипар је једно од водећих светских поморских чворишта, са великим регистром бродова и просперитетним сектором поморских услуга. Кипарска бродарска индустрија је главни допринос националној економији, нудећи услуге као што су управљање бродовима и поморско осигурање.
3. Финансијске услуге
Сектор финансијских услуга, укључујући банкарство, осигурање и управљање инвестицијама, кључна је компонента кипарске економије. Земља се етаблирала као регионални финансијски центар, посебно за предузећа која желе да послују у ЕУ и медитеранском региону.
4. Енергија
Кипар истражује могућности у енергетском сектору, посебно у налазиштима природног гаса на мору која се налазе у источном Медитерану. Развој енергетске инфраструктуре и истраживање резерви природног гаса имају значајан потенцијал за будући економски раст.
5. Пољопривреда
Иако пољопривреда игра мању улогу у укупној економији, она остаје важна за рурална подручја. Главне културе укључују кромпир, агруме, грожђе и маслине. Пољопривредни сектор је подржан субвенцијама ЕУ у оквиру Заједничке пољопривредне политике (ЗПП).