Босна и Херцеговина, која се налази у југоисточној Европи, одржава структурирани систем царинских тарифа који регулише увоз и генерише приходе, истовремено штитећи домаћу индустрију. Као чланица Централноевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА) и потписница Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, земља је интегрисала своје трговинске политике у регионалне и европске оквире. Тарифни систем Босне и Херцеговине је осмишљен да уравнотежи промоцију трговине са заштитом локалних индустрија, а царине варирају у зависности од врсте производа и земље његовог порекла. Поред стандардних царина, посебне царине се примењују на увоз из одређених земаља са непреференцијалном трговином.
Царинске стопе по категорији производа у Босни и Херцеговини
1. Пољопривредни производи
Пољопривреда игра кључну улогу у економији Босне и Херцеговине, а влада примењује разне царине на увоз пољопривредних производа како би заштитила локалне пољопривреднике, а истовремено осигурала приступ основним намирницама. Земља увози разне пољопривредне производе, укључујући житарице, воће, поврће и стоку.
1.1 Основни пољопривредни производи
- Житарице и житарице: Босна и Херцеговина увози значајне количине житарица као што су пшеница, кукуруз и јечам. Царине на ове производе варирају у зависности од потреба тржишта.
- Пшеница и кукуруз: Увозне царине се генерално крећу од 5% до 10%.
- Пиринач: Увезени пиринач се суочава са царином од 10%, мада се могу применити смањене царине у складу са одређеним трговинским споразумима.
- Воће и поврће: Босна и Херцеговина увози много воћа и поврћа, посебно током вансезоне.
- Цитрусно воће (поморанџе, лимуни): Подлеже царинама од 5% до 10%.
- Кромпир, парадајз и лук: Обично се опорезују са 10%, са варијацијама у зависности од локалне производње.
1.2 Стока и млечни производи
- Месо и живина: Увоз меса се суочава са царинама усмереним на заштиту домаћег сточарског сектора.
- Говедина и свињетина: Царине се крећу од 15% до 20%.
- Живина (пилетина, ћуретина): Генерално се опорезује са 10% до 15%.
- Риба и морски плодови: Увозне царине на рибу и морске плодове су генерално ниже како би се осигурало стабилно снабдевање.
- Свежа и смрзнута риба: Обично се опорезује са 5% до 10%.
- Млечни производи: Увоз млечних производа, као што су млеко, сир и путер, подлеже умереним царинама.
- Млеко и млеко у праху: Генерално се опорезује са 5%.
- Сир и путер: Царине се крећу од 10% до 15%.
1.3 Посебне увозне дажбине
Као потписница ЦЕФТА-е и ССП-а са Европском унијом, Босна и Херцеговина има користи од смањених или нултих царина на увоз пољопривредних производа из земаља чланица ЦЕФТА-е и земаља ЕУ. Увоз из земаља које немају преференцијалну трговину може бити предмет виших царина.
2. Индустријска роба
Босна и Херцеговина увози широк спектар индустријске робе како би подржала свој производни и грађевински сектор. Царине на индустријске производе варирају у зависности од тога да ли су у питању готови производи или сировине које се користе за производњу.
2.1 Машине и опрема
- Индустријске машине: Да би подржала локалну индустрију, Босна и Херцеговина генерално примењује ниске царине на увоз индустријских машина.
- Грађевинске машине (багери, булдожери): Обично се опорезују са 1% до 5%.
- Текстилне машине и производна опрема: Подлежу царинама у распону од 0% до 5%.
- Електрична опрема: Електричне машине и опрема, као што су генератори и трансформатори, подлежу царинама у распону од 5% до 10%.
2.2 Моторна возила и превоз
Аутомобилски сектор у Босни и Херцеговини увози већину својих возила, како за личну тако и за комерцијалну употребу. Земља намеће царине на овај увоз како би заштитила своју младу индустрију склапања аутомобила.
- Путничка возила: Увозне царине на аутомобиле варирају у зависности од типа возила и величине мотора.
- Мала путничка возила (испод 1.500 кубика): Обично се опорезују са 5% до 15%.
- Луксузни аутомобили и теренска возила: Могу се применити веће царине од 20% до 30%.
- Комерцијална возила: Камиони и аутобуси који се користе за трговину и превоз подлежу царинама од 5% до 15%, у зависности од намене и величине возила.
- Делови и додатна опрема за возила: Увозне царине на аутомобилске делове, као што су мотори, гуме и батерије, генерално се крећу од 5% до 15%.
2.3 Посебне увозне царине за одређене земље
Босна и Херцеговина има користи од смањених царина на индустријску робу увезену из земаља чланица ЦЕФТА-е и земаља ЕУ у оквиру ССП-а. Роба из земаља које нису у преференцијалној трговини, укључујући Кину, Јапан и Сједињене Америчке Државе, може се суочити са вишим царинама у поређењу.
3. Текстил и одећа
Текстил и одећа представљају значајан део увоза Босне и Херцеговине, посебно из суседних земаља и Азије. Земља примењује царине на текстилне производе како би уравнотежила приступачност за потрошаче и заштиту локалних произвођача.
3.1 Сировине
- Текстилна влакна и пређа: Босна и Херцеговина увози сировине као што су памук, вуна и синтетичка влакна, са ниским царинама (0% до 5%) како би се подстакла локална производња одеће.
- Памук и вуна: Генерално се опорезују са 3% до 5%.
- Синтетичка влакна: Обично се суочавају са царинама од 5% до 10%.
3.2 Готова одећа и опрема
- Одећа и одећа: Увезена готова одећа подлеже умереним царинама како би се заштитили локални произвођачи.
- Лежерна и свакодневна одећа: Обично се опорезује са 10% до 15%.
- Луксузна и брендирана одећа: Царине се крећу од 15% до 25%.
- Обућа: Увезена обућа се генерално суочава са царинама у распону од 10% до 20%, у зависности од врсте и материјала ципеле.
3.3 Посебне увозне дажбине
Увоз текстила и одеће из земаља ЕУ и чланица ЦЕФТА-е има користи од нултих царина у оквиру преференцијалних трговинских споразума. Увоз из других земаља, као што су Кина и Индија, подлеже стандардним царинским стопама наведеним у царинском распореду Босне и Херцеговине.
4. Роба широке потрошње
Босна и Херцеговина увози широк спектар робе широке потрошње, укључујући електронику, кућне предмете и намештај. Земља примењује царине на ову робу како би заштитила локалне произвођаче и обезбедила приступ основним производима.
4.1 Електроника и кућни апарати
- Кућни апарати: Увозне царине на велике кућне апарате као што су фрижидери, машине за прање веша и клима уређаји варирају у зависности од врсте апарата.
- Фрижидери и замрзивачи: Обично се опорезују са 10% до 20%.
- Машине за прање веша и клима уређаји: Подлежу царинама у распону од 10% до 15%.
- Потрошачка електроника: Електроника попут телевизора, паметних телефона и лаптопова генерално се суочава са царинама од 5% до 15%.
- Телевизори: Обично се опорезују са 10%.
- Паметни телефони и лаптопови: Подлежу царинама од 5% до 10%.
4.2 Намештај и опрема
- Намештај: Увезени намештај, укључујући кућни и канцеларијски намештај, подлеже царинама у распону од 10% до 20%.
- Дрвени намештај: Обично се опорезује са 15% до 20%.
- Пластични и метални намештај: Генерално подлеже царинама од 10% до 15%.
- Намештај за дом: Предмети попут тепиха, завеса и производа за уређење дома обично се опорезују са 10% до 15%.
4.3 Посебне увозне дажбине
Роба широке потрошње увезена из земаља ЕУ и земаља чланица ЦЕФТА-е има користи од нултих или смањених царина. Увоз из земаља ван ових преференцијалних споразума подлеже стандардним царинским стопама Босне и Херцеговине.
5. Енергија и нафтни производи
Босна и Херцеговина увози већину својих енергетских потреба, укључујући нафтне деривате, из суседних земаља и шире. Тарифе на енергетске производе су осмишљене да уравнотеже приступачност са потребом за државним приходима.
5.1 Нафтни производи
- Сирова нафта и бензин: Царине на увоз нафте, укључујући сирову нафту и бензин, обично су ниске како би се одржале приступачне цене енергије. Царине се генерално крећу од 0% до 5%.
- Дизел и други рафинирани нафтни производи: Рафинирани нафтни производи, као што су дизел и авионско гориво, подлежу ниским царинама од 0% до 5%, у зависности од извора и намењене употребе.
5.2 Опрема за обновљиве изворе енергије
- Соларни панели и ветротурбине: Босна и Херцеговина подржава раст обновљивих извора енергије применом нултих или ниских царина на опрему која се користи у пројектима обновљивих извора енергије, као што су соларни панели и ветротурбине.
6. Фармацеутски производи и медицинска опрема
Обезбеђивање приступа приступачној здравственој заштити је приоритет за Босну и Херцеговину и стога су царине на есенцијалне лекове и медицинску опрему ниске или нулте како би се осигурала приступачност и доступност.
6.1 Фармацеутски производи
- Лекови: Есенцијални лекови, укључујући лекове који спасавају животе, генерално подлежу нултим или ниским царинама (0% до 5%) како би се осигурала приступачност. Неесенцијални фармацеутски производи могу се суочити са царинама од 5% до 10%.
6.2 Медицински уређаји
- Медицинска опрема: Медицински уређаји као што су дијагностички алати, хируршки инструменти и болнички кревети обично подлежу нултим или ниским царинама (0% до 5%) како би се подржао сектор здравствене заштите.
7. Посебне увозне дажбине и изузећа
Царински тарифни систем Босне и Херцеговине укључује посебне дажбине и изузећа на основу трговинских споразума и земље порекла увезене робе.
7.1 Посебне дажбине за земље ван ЕУ и ван ЦЕФТА споразума
Увоз из земаља које нису чланице ЕУ и ЦЕФТА споразума, као што су Кина, Сједињене Америчке Државе и Јапан, подлеже стандардним царинским тарифама наведеним у царинском распореду Босне и Херцеговине. Ова роба може се суочити са вишим царинама у поређењу са увозом из земаља са преференцијалном трговином.
7.2 Билатерални и мултилатерални споразуми
- Централноевропски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА): Босна и Херцеговина има користи од нултих царина на робу којом се тргује са другим чланицама ЦЕФТА-е, укључујући Србију, Северну Македонију, Албанију и Косово.
- Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом: ССП омогућава бесцарински приступ за већину робе увезене из земаља ЕУ. Заузврат, Босна и Херцеговина ужива преференцијални приступ тржиштима ЕУ за свој извоз.
- Генерализовани систем преференција (ГСП): Босна и Херцеговина има користи од смањених царина на одређену робу увезену из земаља у развоју у оквиру ГСП шеме, чиме се промовише трговина са земљама у развоју.
Чињенице о земљи
- Званично име: Босна и Херцеговина
- Главни град: Сарајево
- Највећи градови:
- Сарајево (главни и највећи град)
- Бања Лука
- Тузла
- Приход по глави становника: приближно 6.000 америчких долара (процена за 2023. годину)
- Становништво: Приближно 3,2 милиона (процена из 2023. године)
- Званични језици: босански, српски, хрватски
- Валута: Конвертибилна марка (BAM)
- Локација: Босна и Херцеговина се налази у југоисточној Европи, граничи се са Хрватском на северу и западу, Србијом на истоку, Црном Гором на југоистоку и Јадранским морем на југозападу.
Географија Босне и Херцеговине
Босна и Херцеговина је планинска земља која се простире на површини од 51.197 квадратних километара. Земља се одликује разноликим пејзажом, од густих шума и планинских венаца до речних долина и мале обале на Јадранском мору.
- Планине: Динарски Алпи доминирају већим делом земље, а Маглић (2.386 метара) је највиши врх.
- Реке: Главне реке укључују Саву, Дрину, Неретву и Уну, које су од виталног значаја за производњу енергије и пољопривреду земље.
- Клима: Босна и Херцеговина има континенталну климу у северним и централним регионима, са врућим летима и хладним зимама, и медитеранску климу дуж јадранске обале.
Економија Босне и Херцеговине
Економија Босне и Херцеговине је категорисана као економија са вишим средњим приходима, са мешавином индустрије, пољопривреде и услуга. Земља се још увек опоравља од последица сукоба из 1990-их, а њена економија стално расте, захваљујући либерализацији трговине, индустријском развоју и страним инвестицијама.
1. Производња и индустрија
Производни сектор је од виталног значаја за економију Босне и Херцеговине, а индустрије као што су аутомобилски делови, машине, хемикалије и прерада метала играју кључну улогу. Производња текстила и прерада дрвета су такође важне извозне индустрије.
2. Пољопривреда
Пољопривреда остаје суштински део економије, запошљавајући значајан део руралног становништва. Земља производи пшеницу, кукуруз, воће и поврће, а позната је и по млечним производима и сточарству.
3. Туризам и услуге
Туризам је сектор у развоју, а Босна и Херцеговина привлачи посетиоце својим историјским градовима, природним парковима и скијалиштима. Сарајево је посебно познато по свом културном наслеђу и улози места сусрета између Истока и Запада.
4. Енергија и хидроенергија
Босна и Херцеговина је богата природним ресурсима и значајан је извозник електричне енергије, посебно хидроенергије. Земља жели да прошири свој сектор обновљивих извора енергије, улагањима у ветроелектране и пројекте соларне енергије.