Антигва и Барбуда, мала острвска нација која се налази на Карибима, одржава структурирани царински режим који игра кључну улогу у регулисању увоза, заштити локалних индустрија и генерисању прихода за владу. Као члан регионалних и међународних трговинских споразума, царине и тарифе земље су под утицајем различитих фактора, укључујући трговинске споразуме и домаћу економску политику. Царинске стопе се примењују на низ категорија производа, у зависности од природе робе, њихове земље порекла и потребе за локалном потрошњом или заштитом производње.
Царинске стопе по категорији производа у Антигви и Барбуди
1. Пољопривредни производи
Увоз пољопривредних производа је значајан за Антигву и Барбуду, јер се земља у великој мери ослања на увозне прехрамбене производе због ограничене пољопривредне производње. Као резултат тога, влада примењује царине како би управљала увозом, истовремено осигуравајући безбедност хране и одржавајући конкурентна локална тржишта.
1.1 Основни пољопривредни производи
- Житарице и житарице: Увозне царине на основне намирнице попут пиринча, пшенице и кукуруза су обично ниске, у распону од 5% до 10%, како би се одржала безбедност хране и приступачност.
- Воће и поврће: Свежи производи увезени у Антигву и Барбуду генерално подлежу царинама од 10% до 20%, у зависности од сезоне и локалне доступности. На пример:
- Банане, цитрусно воће: 15%
- Кромпир, лук: 10% до 15%
- Месо и живина: Царине на увоз меса и живине крећу се између 15% и 25%, при чему се прерађени месни производи обично суочавају са вишим стопама како би се заштитили локални произвођачи меса.
- Риба и морски плодови: Увоз рибе опорезује се по стопама између 5% и 15%, при чему се ниже царине примењују на свежу рибу, а више на прерађене морске плодове.
1.2 Млечни производи и пића
- Млеко и млечни производи: Царине на увоз млечних производа као што су млеко, сир и путер крећу се од 10% до 25%, при чему се веће царине примењују на прерађене млечне производе. На пример:
- Млеко у праху: 10%
- Путер и сир: 20% до 25%
- Алкохолна пића: Увоз алкохолних пића подлеже високим царинама, које се обично крећу од 30% до 50%, у зависности од врсте алкохола. На пример:
- Пиво и вино: 30%
- Жестока пића и ликери: 40% до 50%
1.3 Посебне увозне дажбине
Антигва и Барбуда одржава преференцијалне трговинске споразуме са неким регионима, што може утицати на царинске стопе на увоз пољопривредних производа:
- Карипска заједница (КАРИКОМ): Антигва и Барбуда је чланица КАРИКОМ-а, који промовише слободну трговину међу државама чланицама. Као резултат тога, многи пољопривредни производи увезени из земаља КАРИКОМ-а уживају смањене царине или су потпуно ослобођени царина.
- Светска трговинска организација (СТО): Као чланица СТО, Антигва и Барбуда примењује принцип најповлашћеније нације (MFN), који осигурава да увоз из земаља чланица СТО подлеже истим тарифама као и најповлашћенији трговински партнери, осим ако трговински споразум не налаже другачије.
2. Индустријска роба
Индустријски сектор у Антигви и Барбуди је релативно мали, а влада намеће царине на увозну индустријску робу како би генерисала приходе и подстакла развој локалне индустрије где је то изводљиво.
2.1 Машине и опрема
- Грађевинске и индустријске машине: Увозне царине на тешке машине и опрему која се користи у грађевинарству и индустрији су генерално ниске, обично се крећу од 5% до 10%, како би се олакшали развојни пројекти и раст инфраструктуре.
- Електрична опрема: Електричне машине и делови, укључујући генераторе и трансформаторе, подлежу царинама од 5% до 15%, у зависности од врсте и порекла опреме.
2.2 Моторна возила и превоз
Увоз моторних возила у Антигву и Барбуду подлеже релативно високим царинама, јер влада има за циљ да управља увозом возила, истовремено штитећи животну средину и подстичући употребу возила која ефикасно троше гориво.
- Путничка возила: Царине на увезене аутомобиле варирају у зависности од величине и типа мотора. На пример:
- Мали аутомобили (испод 1500 кубика): царина од 30%
- Велика возила (преко 2000 кубика): царина од 40%
- Камиони и комерцијална возила: Царине на камионе и друга комерцијална возила су генерално ниже, у распону од 10% до 25%, јер су неопходна за пословање и инфраструктуру.
- Делови и додатна опрема за возила: Делови за моторна возила, укључујући гуме, батерије и компоненте мотора, подлежу царинама од 10% до 20%, у зависности од артикла и његове земље порекла.
2.3 Посебне увозне царине за одређене земље
Антигва и Барбуда, као чланица КАРИКОМ-а, примењује повлашћене царинске стопе на индустријску робу увезену из других земаља чланица КАРИКОМ-а. Роба пореклом из земаља КАРИКОМ-а генерално има користи од смањених или нултих царинских стопа у оквиру Јединственог тржишта и економије КАРИКОМ-а (CSME), који промовише слободно кретање робе и услуга унутар региона.
3. Текстил и одећа
Текстилна и одевна индустрија у Антигви и Барбуди је релативно мала, а већина одеће и тканина се увози. Влада намеће царине на овај увоз како би остварила приход, а истовремено уравнотежила потребу за приступачном робом широке потрошње.
3.1 Сировине
- Текстилне сировине: Сировине које се користе у производњи одеће, као што су памук, вуна и синтетичка влакна, генерално привлаче царине у распону од 5% до 10% како би се подржала локална кројачка и конфекцијска индустрија.
3.2 Готова одећа и опрема
- Одећа и одећа: Готови одевни предмети увезени у Антигву и Барбуду подлежу царинама у распону од 15% до 35%, при чему се веће стопе примењују на луксузне брендове и дизајнерску робу. На пример:
- Лежерна и свакодневна одећа: 15% до 20%
- Луксузна одећа и брендирани артикли: 30% до 35%
- Обућа: Увоз обуће се обично опорезује по стопама између 20% и 35%, у зависности од врсте обуће и њеног порекла.
3.3 Посебне увозне дажбине
Одећа и текстилни производи увезени из земаља КАРИКОМ-а имају користи од повлашћених царина у оквиру Споразума о јединственом тржишту КАРИКОМ-а, при чему је нека роба изузета од царина или подлеже значајно смањеним стопама.
4. Роба широке потрошње
Роба широке потрошње чини значајан део увоза Антигве и Барбуде. Влада примењује променљиве царинске стопе на производе широке потрошње како би остварила приход, а истовремено осигурала приступ основним добрима за становништво.
4.1 Електроника и кућни апарати
- Кућни апарати: Кућни апарати као што су фрижидери, машине за прање веша и клима уређаји генерално подлежу царинама од 10% до 25%, у зависности од марке и величине. На пример:
- Фрижидери: 15%
- Машине за прање веша: 20%
- Потрошачка електроника: Увоз потрошачке електронике, укључујући телевизоре, паметне телефоне и лаптопове, подлеже царинама од 15% до 25%. Луксузна електроника и премиум брендови могу имати веће царине.
4.2 Намештај и опрема
- Намештај: Увезени предмети намештаја, укључујући кућни и канцеларијски намештај, подлежу царинама у распону од 15% до 30%.
- Кућни намештај: Предмети попут тепиха, завеса и кућног декора подлежу царинама од 20% до 30%, у зависности од врсте материјала и порекла производа.
4.3 Посебне увозне дажбине
Антигва и Барбуда примењује повлашћене царине за одређену робу увезену из земаља КАРИКОМ- а у оквиру регионалног споразума о слободној трговини. Производи увезени из земаља чланица СТО такође имају користи од статуса најповлашћеније наклоњене накнаде, што обезбеђује праведну примену царина.
5. Енергија и нафтни производи
Антигва и Барбуда је нето увозник нафтних деривата и енергетске опреме. Царинске стопе на ову робу су генерално ниже како би се осигурала приступачност и стабилно снабдевање енергијом.
5.1 Нафтни производи
- Сирова нафта: Антигва и Барбуда увозе већину своје сирове нафте, а влада намеће ниске царине (5% до 10%) на овај увоз како би осигурала енергетску стабилност.
- Рафинирани нафтни производи: Бензин, дизел и други рафинирани нафтни производи подлежу царинама од 10% до 20%, са варијацијама у зависности од врсте производа и његове намене.
5.2 Опрема за обновљиве изворе енергије
- Соларни панели и ветротурбине: У складу са глобалним напорима за смањење емисије угљеника и промоцију обновљивих извора енергије, Антигва и Барбуда примењује ниске царине (0% до 5%) на опрему за обновљиве изворе енергије, као што су соларни панели и ветротурбине, како би подстакла улагања у пројекте обновљивих извора енергије.
6. Фармацеутски производи и медицинска опрема
Влада Антигве и Барбуде има за циљ да обезбеди да је здравствена заштита доступна и приступачна свом становништву. Као резултат тога, увоз фармацеутских производа и медицинске опреме се суочава са релативно ниским царинама.
6.1 Фармацеутски производи
- Лекови: Есенцијални лекови обично подлежу ниским царинама у распону од 0% до 5%, са изузећима која се примењују на одређене критичне лекове.
6.2 Медицински уређаји
- Медицинска опрема: Увоз медицинских уређаја, као што су дијагностички алати и болничка опрема, подлеже царинама од 5% до 10%, у зависности од врсте и порекла опреме.
7. Посебне увозне дажбине и изузећа
7.1 Посебне дужности за земље које нису чланице КАРИКОМ-а
Антигва и Барбуда примењује додатне царине на одређену робу увезену из земаља које нису део њених споразума о слободној трговини. На пример, производи из Сједињених Држава, Кине и других земаља ван КАРИКОМ-а могу се суочити са вишим царинама у поређењу са онима увезеним из земаља чланица КАРИКОМ-а.
7.2 Билатерални и мултилатерални споразуми
- Јединствено тржиште и економија КАРИКОМ-а (CSME): Антигва и Барбуда, као део региона КАРИКОМ-а, има користи од смањених царина или нултих царина на робу увезену из других земаља чланица КАРИКОМ-а. Овај аранжман олакшава регионалну трговину и подстиче економску сарадњу унутар Кариба.
- Светска трговинска организација (СТО): Антигва и Барбуда је такође члан СТО, што значи да је роба увезена из других земаља чланица СТО подложна праведним и доследним царинским стопама према принципу најповлашћеније нације (MFN), осим ако други трговински споразуми не налажу преференцијални третман.
Чињенице о земљи
- Званично име: Антигва и Барбуда
- Главни град: Сент Џонс
- Највећи градови:
- Сент Џонс (главни и највећи град)
- Сви свети
- Либерта
- Приход по глави становника: приближно 17.550 америчких долара (процена за 2023. годину)
- Становништво: Приближно 100.000 (процена из 2023.)
- Званични језик: енглески
- Валута: Источнокарипски долар (XCD)
- Географски положај: Источни Кариби, део Заветринских острва у Малим Антилима, североисточно од Венецуеле.
Географија Антигве и Барбуде
Антигва и Барбуда се састоји од два главна острва, Антигве и Барбуде, заједно са неколико мањих острва. Налази се у североисточном Карипском мору, нудећи тропску климу са мешавином равних приобалних равница и валовитих брда.
- Антигва: Веће од два острва, познато по бројним плажама, лукама и процвату туристичке индустрије.
- Барбуда: Мање и мање насељено острво познато по својим природним лепотама, резерватима дивљих животиња и нетакнутим плажама.
- Терен: Острва се одликују ниским кречњачким и коралним острвима, а највиша тачка је планина Обама (раније Боги Пик), која се налази на Антигви и достиже висину од 402 метра.
Економија Антигве и Барбуде
Економија Антигве и Барбуде је углавном заснована на услугама, а туризам је доминантна индустрија. Влада је такође радила на диверзификацији економије подстицањем раста у другим секторима као што су финансије, пољопривреда и грађевинарство.
1. Туризам
Туризам је окосница економије Антигве и Барбуда, доприносећи са скоро 60% БДП-а. Острва привлаче међународне посетиоце својим прелепим плажама, луксузним одмаралиштима и једриличарским догађајима, што туризам чини виталним извором девизе и запошљавања.
2. Финансијске услуге
Антигва и Барбуда је развила снажан сектор финансијских услуга, посебно офшор банкарства, које игра важну улогу у њеној економији. Земља се позиционирала као центар за међународне финансијске услуге, укључујући офшор финансије и онлајн игре.
3. Пољопривреда
Пољопривреда игра мању улогу у економији, са ограниченим обрадивим земљиштем и великом зависношћу од увозних прехрамбених производа. Међутим, влада ради на оживљавању сектора промовишући узгој воћа, поврћа и сточарства како би повећала безбедност хране.
4. Грађевинарство и инфраструктура
Грађевински сектор је растао последњих година, подстакнут инвестицијама у туристичку инфраструктуру, развој стамбених објеката и пројекте јавних радова. Овај раст је вођен и приватним инвестицијама у нова одмаралишта и државном потрошњом на инфраструктурне пројекте.