Хрватска, чланица Европске уније (ЕУ) од 2013. године, примењује Заједничку царинску тарифу ЕУ (ЗЦТ) приликом увоза робе изван Европске уније. Овај заједнички царински режим осигурава да све државе чланице ЕУ, укључујући Хрватску, примењују јединствене увозне дажбине на производе пореклом из земаља ван ЕУ. Као чланица Светске трговинске организације (СТО), царинска политика Хрватске је усклађена са међународним трговинским правилима. Због отворене трговинске политике Хрватске унутар ЕУ, производи из земаља чланица ЕУ су генерално ослобођени царина, док производи из земаља ван ЕУ подлежу стандардним тарифама наведеним у царинским листама ЕУ. Хрватска такође има користи од преференцијалних трговинских споразума са бројним земљама ван ЕУ, којима се смањују или укидају тарифе на одређену робу.
Царинске стопе по категорији производа у Хрватској
1. Пољопривредни производи
Пољопривреда је важан сектор у Хрватској, иако се земља ослања на увоз како би задовољила домаћу потражњу за разним пољопривредним производима. Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) ЕУ утиче на царинску структуру за пољопривредне производе, са смањеним или нултим царинама које се примењују на производе из ЕУ. Увоз из земаља ван ЕУ подлеже царинама у зависности од врсте производа и важећих трговинских споразума.
1.1 Основни пољопривредни производи
- Житарице и житарице: Хрватска увози житарице попут пшенице, кукуруза и пиринча како би допунила домаћу производњу.
- Пшеница: Обично се опорезује нултом царином унутар ЕУ. За земље ван ЕУ примењује се Заједничка царинска тарифа ЕУ, са царинама у распону од 10% до 25%.
- Пиринач: Увоз пиринча из земаља ван ЕУ суочава се са царинама од 5% до 65%, у зависности од сорте и нивоа обраде.
- Воће и поврће: Хрватска увози широк асортиман воћа и поврћа како би задовољила потражњу, посебно током вансезоне.
- Цитрусно воће (поморанџе, лимуни): Царине за увоз ван ЕУ крећу се од 5% до 16%, у зависности од земље порекла. Преференцијални споразуми са медитеранским земљама попут Марока смањују ове стопе.
- Парадајз и лиснато поврће: Обично се опорезују са 8% до 14%, са сезонским прилагођавањима како би се заштитили домаћи пољопривредници током сезоне жетве.
- Шећер и заслађивачи: Хрватска увози шећер првенствено како би допунила локалну производњу. Увоз шећера подлеже ТК (царинским квотама), које дозвољавају увоз одређене количине по сниженим тарифама, док се увоз преко квоте суочава са вишим царинама.
- Рафинисани шећер: У оквиру квоте, увоз се опорезује нултом царином, док се увоз преко квоте опорезује царином од 50%.
1.2 Стока и млечни производи
- Месо и живина: Хрватска увози разне врсте меса и живине како би задовољила локалну потражњу, са царинама које зависе од врсте меса и трговинских споразума.
- Говедина и свињетина: Унутар ЕУ, говедина и свињетина подлежу нултим царинама. Увоз из земаља ван ЕУ подлеже царинама од 12% до 15%, мада се могу применити повлашћене стопе за земље са трговинским споразумима попут Канаде (у оквиру ЦЕТА).
- Живина: Увоз живине из земаља ван ЕУ опорезује се са 12,9%, са нижим царинама за одређене количине у оквиру тарифних квота.
- Млечни производи: Хрватска увози млечне производе попут сира, млека у праху и путера, са царинама које штите локалне произвођаче млечних производа.
- Млеко у праху и сир: Увоз из земаља које нису чланице ЕУ суочава се са царинама од 15% до 20%, мада увоз из земаља са споразумом о слободној трговини попут Новог Зеланда може имати користи од смањених царина.
1.3 Посебне увозне дажбине
Да би заштитила локалну пољопривреду, Хрватска може применити заштитне мере или антидампиншке царине на одређени пољопривредни увоз. На пример, антидампиншке царине су уведене на производе од живине из Бразила како би се заштитили узгајивачи живине из ЕУ од неправедно цењеног увоза.
2. Индустријска роба
Хрватски индустријски сектор, укључујући производњу, грађевинарство и производњу енергије, у великој мери се ослања на увоз индустријске робе. Заједничка царинска тарифа ЕУ примењује се на већину индустријске робе увезене из земаља ван ЕУ, са смањењем царина које је могуће у оквиру посебних трговинских споразума.
2.1 Машине и опрема
- Индустријске машине: Хрватска увози значајне количине машина и опреме за свој производни и грађевински сектор. Већина увоза машина има користи од ниских или нултих царина према прописима ЕУ.
- Грађевинске машине (багери, булдожери): Типично се опорезују са 0% до 2,5%, са бесцаринским приступом за државе чланице ЕУ и преференцијалним третманом за партнере у споразуму о слободној трговини попут Јужне Кореје.
- Производна опрема: Генерално подлеже царинама од 0% до 5%, са нултим царинама за увоз из партнера у споразуму о слободној трговини попут Јапана у оквиру Споразума о економском партнерству између ЕУ и Јапана.
- Електрична опрема: Електричне машине и опрема су кључне за развој инфраструктуре Хрватске.
- Генератори и трансформатори: Обично се опорезују са 2% до 5% за увоз ван ЕУ, мада земље са споразумом о слободној трговини често уживају нулте царине.
2.2 Моторна возила и превоз
Хрватска увози значајан део својих моторних возила и аутомобилских делова, посебно из Немачке, Јапана и Јужне Кореје. Царинска структура за возила одражава заштиту ЕУ локалних произвођача аутомобила, а истовремено олакшава трговину са кључним партнерима.
- Путничка возила: Увозне царине на аутомобиле варирају у зависности од типа возила и земље порекла.
- Возила произведена у ЕУ: Ослобођена царине.
- Возила која нису произведена у ЕУ: Обично се опорезују са 10%, мада увоз из Јужне Кореје (у оквиру споразума о слободној трговини између ЕУ и Јужне Кореје) и Јапана (у оквиру споразума о слободној трговини између ЕУ и Јапана) има користи од смањених или нултих царина.
- Комерцијална возила: Увоз камиона, аутобуса и других комерцијалних возила опорезује се са 10%, са повлашћеним царинама за земље са трговинским споразумима.
- Делови и додатна опрема за возила: Делови за возила, укључујући моторе, гуме и батерије, генерално се опорезују са 4% до 10%, мада се делови из земаља партнера у споразуму о слободној трговини, попут Турске, могу увести без царине.
2.3 Посебне увозне царине за одређене земље
ЕУ уводи антидампиншке царине на одређене категорије индустријске робе, укључујући челик и аутомобилске компоненте из земаља попут Кине и Индије, како би заштитила домаће индустрије од нелојалне конкуренције.
3. Текстил и одећа
Хрватска увози велике количине текстила и одеће, посебно из азијских земаља попут Кине, Бангладеша и Вијетнама. Царинска структура за текстилне производе одражава напоре ЕУ да заштити домаће произвођаче текстила, а истовремено осигура да потрошачи имају приступ приступачној одећи.
3.1 Сировине
- Текстилна влакна и пређа: Хрватска увози сировине као што су памук, вуна и синтетичка влакна како би подржала локалну производњу текстила.
- Памук и вуна: Обично се опорезују са 4% до 8% за увоз ван ЕУ, са нултим царинама за увоз из партнера по споразуму о слободној трговини.
- Синтетичка влакна: Царине се крећу од 6% до 12%, у зависности од врсте и порекла материјала.
3.2 Готова одећа и опрема
- Одећа и одећа: Увезена одећа се суочава са умереним царинама, са преференцијалним третманом за производе из земаља са трговинским споразумима.
- Лежерна одећа и униформе: Генерално се опорезују са 12% до 18%, мада увоз из Вијетнама и Бангладеша има користи од смањених царина у оквиру Генерализоване шеме преференција (ГСП) ЕУ.
- Луксузна и брендирана одећа: Одећа више класе суочава се са царинама од 18% до 20%, иако увоз из земаља попут Јужне Кореје и Јапана може имати користи од нултих царина у оквиру споразума о слободној трговини.
- Обућа: Увезена обућа опорезује се са 8% до 17%, у зависности од материјала и земље порекла.
- Кожне ципеле: Обично се опорезују са 17%, мада споразуми о слободној трговини смањују ове царине за увоз из земаља попут Јужне Кореје и Вијетнама.
3.3 Посебне увозне дажбине
ЕУ уводи антидампиншке царине на одређене категорије текстила и обуће из земаља попут Кине и Вијетнама како би заштитила локалне произвођаче од нелојалне конкуренције. Ове царине могу значајно повећати трошкове увоза.
4. Роба широке потрошње
Хрватска увози широк асортиман робе широке потрошње, укључујући електронику, кућне апарате и намештај, како би задовољила домаћу потражњу. Царинске стопе на ову робу су генерално умерене, са нижим или нултим царинама за производе из земаља са споразумом о слободној трговини.
4.1 Електроника и кућни апарати
- Кућни апарати: Хрватска увози већину својих великих кућних апарата, као што су фрижидери, машине за прање веша и клима уређаји, из земаља попут Немачке, Кине и Јужне Кореје.
- Фрижидери и замрзивачи: Обично се опорезују са 2,5% до 5%, мада је бесцарински приступ доступан за увоз из ЕУ и земаља са споразумом о слободној трговини.
- Машине за прање веша и клима уређаји: Подлежу царинама од 5%, са смањеним стопама за увоз из Јужне Кореје у оквиру споразума о слободној трговини.
- Потрошачка електроника: Електроника попут телевизора, паметних телефона и лаптопова је неопходан увоз у Хрватску, а царине су генерално ниске.
- Телевизори: Обично се опорезују са 5%, мада увоз из Јапана и Јужне Кореје има користи од нултих царина у оквиру споразума о слободној трговини.
- Паметни телефони и лаптопови: Генерално се опорезују са 0% до 2,5%, посебно за увоз из ЕУ и земаља са споразумом о слободној трговини.
4.2 Намештај и опрема
- Намештај: Увезени намештај, укључујући кућни и канцеларијски намештај, подлеже царинама у распону од 4% до 10%, у зависности од материјала и земље порекла.
- Дрвени намештај: Обично се опорезује са 5% до 10%, са повлашћеним стопама за увоз из Турске и Вијетнама у оквиру посебних трговинских споразума.
- Пластични и метални намештај: Подлеже царинама од 4% до 8%, у зависности од порекла.
- Намештај за дом: Предмети попут тепиха, завеса и производа за декорацију дома генерално се опорезују са 5% до 10%, са повлашћеним тарифама за увоз из земаља попут Индије и Пакистана у оквиру Општег система преференција (GSP).
4.3 Посебне увозне дажбине
Хрватска, пратећи смернице ЕУ, примењује антидампиншке царине на одређене категорије намештаја и опреме из земаља попут Кине и Вијетнама како би заштитила домаће произвођаче.
5. Енергија и нафтни производи
Хрватска увози значајне количине енергетских производа, посебно нафте и природног гаса, како би задовољила своје енергетске потребе. Царине на увоз енергије су генерално ниске како би се осигурала енергетска безбедност, а истовремено подржала прелазак на обновљиве изворе енергије.
5.1 Нафтни производи
- Сирова нафта и бензин: Хрватска увози нафтне деривате из разних земаља, укључујући Русију и земље Блиског истока.
- Сирова нафта: Обично подлеже нултим царинама, у складу са политикама енергетске безбедности ЕУ.
- Бензин и дизел: Генерално се опорезују са 2,5% до 4%, са нижим царинама за увоз из Норвешке и Русије у складу са трговинским споразумима.
- Дизел и други рафинирани нафтни производи: Рафинирани производи се опорезују са 3% до 5%, иако се ниже тарифе примењују према енергетским споразумима ЕУ са суседним земљама.
5.2 Опрема за обновљиве изворе енергије
- Соларни панели и ветротурбине: Да би промовисала коришћење обновљивих извора енергије, Хрватска примењује нулте царине на опрему за обновљиве изворе енергије, као што су соларни панели и ветротурбине, у складу са политикама ЕУ о зеленој енергији.
6. Фармацеутски производи и медицинска опрема
Хрватска даје приоритет приступу приступачној здравственој заштити и као таква, царине на есенцијалне лекове и медицинску опрему су ниске или нулте како би се осигурала приступачност и доступност становништву.
6.1 Фармацеутски производи
- Лекови: Есенцијални лекови, укључујући лекове који спасавају животе, генерално подлежу нултим царинама у оквиру општег царинског режима ЕУ. Неесенцијални фармацеутски производи могу се суочити са царинама од 2% до 5%, иако се смањене или нулте царине примењују на увоз из земаља са споразумима о слободној трговини.
6.2 Медицински уређаји
- Медицинска опрема: Медицински уређаји, као што су дијагностички алати, хируршки инструменти и болнички кревети, генерално подлежу нултим царинама или ниским царинама (2% до 5%), у зависности од потребе производа и земље порекла.
7. Посебне увозне дажбине и изузећа
7.1 Посебне царине за земље које нису преференцијалне
Хрватска прати примену антидампиншких царина и компензационих царина од стране ЕУ на одређени увоз из земаља ван преференцијалних трговинских споразума. Ове царине се уводе како би се спречила продаја производа испод тржишне вредности или уз неправедне субвенције. На пример, производи од челика и текстил из Кине и Индије често су предмет таквих мера.
7.2 Билатерални и мултилатерални споразуми
- Споразуми о слободној трговини (FTA) ЕУ: Као део ЕУ, Хрватска има користи од бесцаринског приступа за већину робе којом се тргује унутар ЕУ. Поред тога, Хрватска ужива смањене или нулте царине на робу којом се тргује са земљама попут Јапана, Јужне Кореје, Канаде и Вијетнама у оквиру споразума о слободној трговини ЕУ.
- Генерализована шема преференција (ГСП): У оквиру ГСП-а, Хрватска има користи од смањених царина на одређени увоз из земаља у развоју, као што су Индија, Пакистан и Бангладеш.
Чињенице о земљи
- Званично име: Република Хрватска
- Главни град: Загреб
- Највећи градови:
- Загреб (главни и највећи град)
- Подела
- Ријека
- Приход по глави становника: приближно 16.000 америчких долара (процена за 2023. годину)
- Становништво: Приближно 4 милиона (процена из 2023.)
- Званични језик: хрватски
- Валута: Евро (EUR) (Усвојена као званична валута 2023. године, раније хрватска куна)
- Локација: Хрватска се налази у југоисточној Европи, граничи се са Словенијом, Мађарском, Србијом, Босном и Херцеговином, Црном Гором и Јадранским морем на западу.
Географија Хрватске
Хрватска је географски разнолика земља, која се простире преко приобалних региона дуж Јадранског мора, равница на северу и планинских региона у централном делу земље. Хрватска покрива површину од 56.594 квадратних километара, са више од 1.000 острва дуж своје обале.
- Обала: Хрватска обала дуж Јадранског мора једна је од најлепших и најразвијенијих обала у Европи, што туризам чини значајним доприносом економији.
- Планине: Динарски Алпи се протежу дуж централног дела земље, са највишим врхом Динара.
- Реке: Главне реке укључују Саву, Драву и Дунав, које су важне за пољопривреду, саобраћај и енергетику.
Економија Хрватске
Хрватска економија је разнолика, са значајним доприносима сектора као што су туризам, производња, пољопривреда и енергетика. Као чланица Европске уније, Хрватска има користи од јаких трговинских веза унутар ЕУ, као и приступа јединственом тржишту. Од усвајања евра 2023. године, Хрватска је забележила већу стабилност у својим економским трансакцијама.
1. Туризам
Туризам је један од најважнијих сектора хрватске економије, са великим учешћем у БДП-у и запослености. Јадранска обала земље и историјски градови, попут Дубровника и Сплита, привлаче милионе туриста сваке године, посебно током летњих месеци.
2. Производња
Производни сектор је од виталног значаја за хрватску економију, са индустријама које укључују бродоградњу, производњу аутомобилских делова, хемикалија и текстила. Хрватски произвођачи имају користи од приступа јединственом тржишту ЕУ, што побољшава извозне могућности.
3. Пољопривреда
Пољопривреда је важан сектор, посебно у руралним подручјима, са главним усевима укључујући пшеницу, кукуруз, шећерну репу и вино. Пољопривредни сектор земље подржавају субвенције ЕУ и инвестиције у оквиру Заједничке пољопривредне политике (ЗПП).
4. Енергија
Енергетски сектор је област раста, при чему се Хрватска фокусира на обновљиве изворе енергије као што су енергија ветра и сунца. Земља такође увози природни гас и нафту како би задовољила домаћу потражњу, док се постепено пребацује на чистије изворе енергије.