Летонија, чланица Европске уније (ЕУ) и Светске трговинске организације (СТО), налази се у балтичком региону северне Европе. Стратешки положај земље и снажни трговински односи са суседним земљама као што су Естонија, Литванија, Русија и Финска, чине је важним чвориштем за трговину и логистику на европском тржишту. Летонија је део јединственог тржишта ЕУ, што значи да прати заједничку царинску политику ЕУ, која усклађује царинске стопе за све државе чланице.
Као чланица ЕУ, Летонија примењује Заједничку царинску тарифу ЕУ (ЗЦТ), која стандардизује увозне дажбине за робу која улази у Летонију из земаља ван ЕУ. ЗЦТ утврђује јединствене царинске стопе на основу категорије производа, са посебним изузецима за одређену робу, као што су пољопривредни производи, хемикалије и машине. То значи да су царинске стопе генерално исте за све земље ЕУ, што обезбеђује једнаке услове за предузећа широм Уније.
Међутим, Летонија такође нуди преференцијални третман за робу увезену из земаља са којима је ЕУ потписала споразуме о слободној трговини (FTA), као што су Канада, Јапан и Јужна Кореја, као и земље које су део Генерализованог система преференција (GSP) ЕУ.
Царински тарифни систем Летоније
Преглед Заједничке царинске тарифе ЕУ (ЗЦТ)
Летонија, као део Европске уније, придржава се Заједничке царинске тарифе (ЗЦТ), система који регулише царине које се наплаћују на робу увезену у ЕУ. ЗЦТ је осмишљена да стандардизује увозне тарифе, минимизира административне баријере и поједностави царинске процедуре у свим државама чланицама ЕУ. Овај систем се заснива на Хармонизованом систему (ХС), глобалној класификацији производа коју царинске власти користе за одређивање царина на основу карактеристика производа и класификационих кодова.
- Ад валорем царине: Већина робе увезене у Летонију подлеже ад валорем царинама, које се израчунавају као проценат царинске вредности производа. Царинска вредност укључује трошкове робе, осигурање и превоз (CIF).
- Специфичне дажбине: Поред ад валорем дажбина, на одређене производе могу се применити и специфичне дажбине. Ове дажбине се израчунавају на основу фактора као што су тежина, запремина или количина робе, а не на основу њихове вредности.
- Акцизе: Одређена роба, као што су алкохол, дуван и енергетски производи, подлежу додатним акцизама. Оне се обично наплаћују као фиксни износи по јединици (нпр. по литру, по килограму).
- Утврђивање царинске вредности: Царинска вредност увезене робе утврђује се методом трансакционе вредности, што је цена плаћена за робу када се продаје за извоз у ЕУ. То укључује трошкове превоза, осигурања и друге последице.
Царинске стопе за различите категорије производа
Увозне тарифе Летоније прате исту структуру као и остатак ЕУ, на основу Заједничке царинске тарифе. У наставку су наведене главне категорије производа који се обично увозе у Летонију, заједно са њиховим припадајућим царинским стопама.
Пољопривредни производи
Летонија, као и већина земаља ЕУ, ослања се на комбинацију унутрашње пољопривредне производње и увоза како би задовољила домаћу потражњу. Иако ЕУ има Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) која подржава домаћу пољопривреду, увоз је и даље неопходан да би се задовољила потражња, посебно за производе који се не могу производити локално или су ван сезоне. Увозне царине на пољопривредне производе могу варирати у зависности од врсте производа и од тога да ли земља порекла има користи од било каквих преференцијалних трговинских споразума.
Житарице и житарице
- Пшеница, раж, јечам и кукуруз: Увезене житарице и зрна обично подлежу царинама од 0% до 5% по вредности, у зависности од врсте зрна. Међутим, ове царине могу бити смањене на основу услова снабдевања унутар ЕУ или путем споразума са трговинским партнерима.
- Пиринач: Пиринач, посебно из земаља попут Индије и Тајланда, генерално носи царину од 10% до 20%. То је због напора ЕУ да заштити сопствену производњу житарица.
Воће и поврће
- Свеже воће (јабуке, агруми, грожђе): Увозне царине за свеже воће крећу се од 0% до 8% за већину производа, мада одређено воће попут банана може имати већу царину и до 15%.
- Прерађено воће: Конзервирано воће и воћни сокови се генерално суочавају са царинама од 10% до 15%, у зависности од производа.
Месо и производи животињског порекла
- Говедина: Производи од говедине обично имају увозну царину од 12% до 20% како би се заштитили произвођачи из ЕУ. Тачна стопа зависи од конкретних комада меса.
- Свињетина: Увоз свињетине се генерално суочава са царином од око 12%.
- Живина: Увоз производа од живине, као што је пилетина, генерално се суочава са царинама од 12% до 17%.
- Млечни производи: Млечни производи, укључујући млеко, сир и путер, подлежу царинама од око 10% до 20%.
Шећер и заслађивачи
- Шећер: Увоз шећера подлеже високим царинама, које се обично крећу од 15% до 30%, посебно за сирови шећер, као део напора ЕУ да заштити своје произвођаче шећера. Рафинисани шећер има царину од 5%.
Индустријски производи и машине
Летонија увози значајну количину индустријске робе, укључујући машине, хемикалије и сировине за свој производни сектор. Увозне царине на индустријску робу су генерално ниже него на пољопривредне производе, јер ЕУ подстиче индустријску трговину и инвестиције.
Машине и механички уређаји
- Индустријске машине: Царина на индустријске машине је обично од 0% до 5%, што одражава посвећеност ЕУ олакшавању увоза машина неопходних за економски развој.
- Електрична опрема: Увоз електричних машина, укључујући трансформаторе и електромоторе, генерално се суочава са царинама од 0% до 5%.
Аутомобили и возила
- Путничка возила: Путничка возила подлежу царини од 10% према Заједничкој царинској тарифи ЕУ.
- Комерцијална возила: За камионе, аутобусе и друга комерцијална возила, царине се обично крећу од 10% до 20% у зависности од тежине и класификације возила.
Роба широке потрошње
Летонија, као развијена економија, увози разноврсну робу широке потрошње, од електронике до одеће. Царине за робу широке потрошње могу да варирају у зависности од производа и од тога да ли се примењују неки посебни трговински споразуми.
Електроника и електрична роба
- Паметни телефони, рачунари и телевизори: Потрошачка електроника обично подлеже ниским царинама, у распону од 0% до 5%. Ово је у складу са циљем ЕУ да подстакне увоз технолошких производа.
- Кућни апарати: Велики кућни апарати попут фрижидера, машина за прање веша и клима уређаја суочавају се са царинама од око 5%.
Одећа и текстил
- Одећа: Увоз одеће и текстилних производа генерално се суочава са царинама у распону од 10% до 20%, у зависности од материјала и класификације производа.
- Обућа: Увезена обућа се обично суочава са царинама од 8% до 17%.
Посебне увозне царине и трговинске преференције
Као чланица ЕУ, Летонија има користи од споразума о слободној трговини (FTA) ЕУ и преференцијалног третмана за робу која долази из одређених земаља или региона. Ови споразуми смањују или елиминишу царине на многе производе из земаља које су потписале трговинске споразуме са ЕУ. Неке од тих земаља укључују:
Земље са преференцијалним царинским третманом
- Европски економски простор (ЕЕА): Производи из земаља ЕЕА (Исланд, Норвешка, Лихтенштајн) обично не подлежу царинама приликом уласка у Летонију.
- Земље са споразумима о слободној трговини (FTA): Летонија нуди повлашћене царине за робу пореклом из земаља као што су Јужна Кореја, Канада, Јапан и Швајцарска. Према овим споразумима, роба може ући у Летонију без царине или по сниженој царини.
- Генерализовани систем преференција (ГСП): Летонија примењује ГСП ЕУ на робу из земаља у развоју. Ово омогућава увоз производа из ових земаља по сниженим тарифама или без царине.
Специјални производи са изузецима
- Пољопривредни производи: Одређени осетљиви пољопривредни производи, попут шећера, пиринча и неког воћа и поврћа, имају више царине, али роба из земаља које имају користи од иницијативе „Све осим оружја“ (EBA), као што су најмање развијене земље (LDCs), може ући са смањеним или нултим царинама.
- Енергетски производи: Увоз енергетских производа као што су нафта и природни гас генерално се суочава са 0% царина, мада се могу применити акцизе.
Чињенице о земљи
- Званично име: Република Летонија
- Главни град: Рига
- Становништво: Приближно 1,85 милиона (2023)
- Приход по глави становника: приближно 20.000 долара (2023)
- Званични језик: летонски
- Валута: Евро (EUR)
- Локација: Летонија се налази у балтичком региону северне Европе, граничи се са Естонијом на северу, Русијом на истоку, Белорусијом на југоистоку и Литванијом на југу. На западу има обалу дуж Балтичког мора.
Географија
- Летонија има разнолику географију са густим шумама, језерима и пространом обалом. Терен је углавном раван, са значајним делом земљишта прекривеним шумама.
- Летонија има умерену климу, са хладним зимама и благим летима. Земља има умерене падавине током целе године.
Економија
- Летонска економија је отворена и у великој мери зависи од међународне трговине, а кључни сектори укључују производњу, пољопривреду, услуге и транспорт.
- Сектор услуга је највећи допринос БДП-у Летоније, а следе га индустрија и пољопривреда. Земља је значајан играч у логистици, трговини и финансијским услугама у балтичком региону.
Главне индустрије
- Производња: Летонски производни сектор је разнолик и обухвата електронику, машине, хемикалије и прераду хране.
- Пољопривреда: Летонија производи житарице, млечне производе, месо и поврће. Земља је позната по шумарској индустрији, која игра значајну улогу у њеној економији.
- Транспорт и логистика: Због свог стратешког положаја, Летонија је кључно транзитно чвориште за робу која се креће између Европе, Русије и Азије.