Црна Гора, мала земља смештена на јадранској обали југоисточне Европе, позната је по својим сликовитим пејзажима, богатој историји и стратешком положају на раскрсници западне и источне Европе. Од стицања независности 2006. године, Црна Гора је развила релативно отворену и либерализовану економију, која се значајно ослања на међународну трговину. Царински систем земље је витални део њеног економског оквира, олакшавајући увоз који подржава њене растуће секторе као што су туризам, енергетика, производња и пољопривреда.
Црна Гора је чланица неколико међународних организација, укључујући Светску трговинску организацију (СТО), а такође има и Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом (ЕУ), који јој даје преференцијални приступ трговини између две стране. Поред царина које прописује ЕУ, Црна Гора примењује сопствене царинске и тарифне прописе, који варирају у зависности од врсте робе која се увози и земље порекла.
Царинске тарифе за производе увезене у Црну Гору
Црна Гора примењује царински тарифни систем који је усклађен са прописима Европске уније (ЕУ), као део посвећености земље интеграцијама у ЕУ. Царинске стопе се одређују на основу Хармонизованог система (ХС) кода, који класификује производе према њиховој природи. Увозне дажбине се намећу на робу увезену из земаља ван ЕУ, док увоз из земаља чланица ЕУ ужива повлашћени царински третман захваљујући ССП-у између Црне Горе и ЕУ.
1. Пољопривредни производи
Пољопривреда је важан сектор у Црној Гори, иако земља увози значајан део својих пољопривредних производа. Царинске стопе за пољопривредну робу варирају у зависности од категорије производа и земље порекла. Пољопривредни производи увезени из земаља чланица ЕУ обично уживају смањене или нулте царине, док они увезени из земаља ван ЕУ подлежу стандардним царинама.
Кључне царинске категорије за пољопривредне производе
- Житарице (ХС кодови 1001-1008)
- Пшеница: 0% (преференцијална царина за увоз из ЕУ)
- Пиринач: 10%
- Кукуруз: 5%
- Воће (ХС кодови 0801-0810)
- Јабуке, крушке и агруми: 10% (стандардна царина за земље ван ЕУ)
- Банане: 15% (тарифа најповлашћеније нације)
- Тропско воће (нпр. манго, папаја): 12-15%
- Поврће (ХС кодови 0701-0709)
- Парадајз: 5-10%
- Кромпир: 5%
- Паприке и краставци: 5-10%
- Месо и производи животињског порекла (ХС кодови 0201-0209)
- Говедина: 15%
- Живина: 10%
- Свињетина: 10%
- Млечни производи: 10-15%
Посебне увозне царине за пољопривредне производе
Црна Гора примењује посебне увозне царине за одређене пољопривредне производе на основу својих трговинских споразума и земље порекла:
- Увоз из Европске уније
- Пољопривредни производи као што су воће, поврће и месо увезени из ЕУ уживају повлашћене стопе, често са нултим царинама. На пример, увоз говедине, пилетине и поврћа у ЕУ може имати користи од смањених или нултих царинских стопа у оквиру ССП-а.
- Увоз из земаља Централноевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА)
- Црна Гора је такође чланица ЦЕФТА-е, која одобрава повлашћене царинске стопе за робу којом се тргује између земаља чланица ЦЕФТА-е, укључујући Србију, Албанију и Северну Македонију. Овај повлашћени третман помаже у смањењу трошкова увоза пољопривредних производа из ових земаља.
- Увоз из трећих земаља (ван ЕУ/ЦЕФТА)
- Пољопривредни производи из земаља ван ових споразума подлежу стандардним тарифама најповлашћеније нације (MFN), које су генерално више. На пример, увоз пиринча из земаља попут Индије или Тајланда подлеже царини од 10%.
2. Производи и индустријски производи
Произведена роба, од машина и електронике до хемикалија и возила, чини велики део црногорског увоза. Ови производи играју виталну улогу у економским активностима земље, посебно у туризму, развоју инфраструктуре и производњи енергије.
Кључне тарифне категорије за произведену робу
- Машине и електрична опрема (ХС кодови 84, 85)
- Електрични трансформатори: 5-10%
- Генератори: 5%
- Рачунари и опрема за обраду података: 5%
- Возила (HS кодови 8701-8716)
- Путничка возила: 10-15% (у зависности од величине мотора)
- Комерцијална возила: 10-15%
- Хемијски производи (ХС кодови 2801-2926)
- Ђубрива: 5%
- Фармацеутски производи: 10%
- Пластика и полимери: 0-10%
Посебне увозне царине за индустријску робу
- Увоз из Европске уније
- Произведена роба из земаља ЕУ има користи од смањених или нултих царина као резултат ССП-а. На пример, машине, возила и електроника произведене у Европи обично улазе у Црну Гору без царине или са нижим царинама.
- Увоз из земаља ЦЕФТА-е
- Као део ЦЕФТА-е, Црна Гора нуди смањене царине на произведену робу увезену из земаља чланица. То укључује возила, машине и електронску опрему из земаља попут Србије, Албаније и Северне Македоније.
- Увоз из других трећих земаља
- Производи из земаља које нису чланице ЕУ и ЦЕФТА подлежу стопама најповлашћеније нације, које могу бити више. На пример, возила увезена из земаља попут Јапана, Јужне Кореје или Сједињених Држава могу имати већу царину у поређењу са увозом из ЕУ или ЦЕФТА.
3. Роба широке потрошње
Роба широке потрошње, укључујући електронику, одећу и кућне апарате, је неопходна за црногорско тржиште. Као и код друге увозне робе, царине на производе широке потрошње у великој мери зависе од порекла робе и њене класификације у оквиру Хармонизованог система.
Кључне тарифне категорије за робу широке потрошње
- Електроника и електрични апарати (ХС кодови 85, 84)
- Паметни телефони: 10%
- Лаптопови и рачунари: 10%
- Кућни апарати (нпр. фрижидери, машине за прање веша): 15%
- Одећа и обућа (ХС кодови 6101-6117, 6401-6406)
- Одећа: 10-20%
- Ципеле: 10-15%
- Кућни предмети и намештај (ХС кодови 9401-9403)
- Намештај: 15%
- Кухињски прибор: 10%
Посебне увозне царине за робу широке потрошње
- Увоз из Европске уније
- Потрошачка роба попут одеће, електронике и кућних апарата увезених из земаља ЕУ има користи од смањених или нултих царина у оквиру споразума о стабилизацији и придруживању. На пример, електроника попут паметних телефона и лаптопова из земаља ЕУ може ући у Црну Гору без царине.
- Увоз из Кине и других земаља ван ЕУ
- Кина је значајан добављач робе широке потрошње Црној Гори, укључујући електронику и одећу. Ова роба обично има стандардне царине по MFN стопи. На пример, паметни телефони из Кине могу бити подложни царини од 10%, док електроника може имати увозну царину од 15%.
4. Сировине и енергетски производи
Увоз енергије је неопходан за Црну Гору, јер земља не производи довољне количине нафте, природног гаса или угља да би задовољила своје домаће енергетске потребе. Енергетски сектор је стога у великој мери зависан од увоза, који подлеже посебним тарифним прописима.
Кључне тарифне категорије за сировине и енергетске производе
- Сирова нафта и нафтни производи (ХС кодови 2709-2713)
- Сирова нафта: 0% (без царине из разлога енергетске безбедности)
- Рафинирани нафтни производи: 10%
- Природни гас (ХС кодови 2711-2712)
- Природни гас: 0% (увезен без царине)
- Метали и минерали (ХС кодови 7201-7408)
- Гвожђе и челик: 5-10%
- Бакар: 5-10%
Посебне увозне царине за енергетске производе
- Увоз из Русије и других земаља ЗНД-а
- Црна Гора, као и многе друге балканске земље, историјски је била зависна од Русије и других земаља ЗНД-а за увоз енергије. Енергетски производи попут природног гаса и сирове нафте обично се увозе без царине, као део споразума о енергетској безбедности земље са Русијом.
Чињенице о земљи
- Званично име: Црна Гора
- Главни град: Подгорица
- Три највећа града:
- Подгорица (главни град)
- Никшић
- Херцег Нови
- Приход по глави становника: 8.000 долара (приближно, према последњим проценама)
- Становништво: 622.000
- Званични језик: црногорски (званични), српски, хрватски, босански, албански (признати као језици мањина)
- Валута: Евро (€)
- Локација: Југоисточна Европа, на јадранској обали, граничи се са Хрватском, Босном и Херцеговином, Србијом, Косовом и Албанијом
Географија, економија и главне индустрије
Географија
Црна Гора је мала, планинска земља смештена на јадранској обали, граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на северозападу, Србијом на североистоку, Косовом на истоку и Албанијом на југоистоку. Земља има нераван терен, са стрмим планинама и уском приобалном равницом. Бококоторски залив је једна од најистакнутијих географских карактеристика Црне Горе, а обала земље нуди спектакуларне погледе на Јадранско море. Клима је медитеранска дуж обале и континентална у унутрашњости, што чини приобални регион посебно популарним за туризам.
Економија
Црна Гора има релативно малу, али растућу економију, коју карактерише ослањање на услуге, посебно на туризам. Земља је постигла значајан напредак у развоју своје инфраструктуре, која подржава секторе као што су саобраћај, енергетика и телекомуникације. Црногорска економија се сматра једном од најбрже растућих на Балкану, првенствено захваљујући туризму, који чини значајан део БДП-а.
Трговинска политика земље усмерена је ка либерализацији економије и олакшавању интеграције са ЕУ и регионалним тржиштима. Кључни извозни производи Црне Горе укључују алуминијум, електричне машине, пољопривредне производе и дуван. Увоз се углавном састоји од машина, транспортне опреме, горива и хемикалија.
Главне индустрије
- Туризам: Црна Гора је позната по својим природним лепотама, укључујући нетакнуте плаже, планине и историјске градове. Туристичка индустрија је један од највећих доприноса БДП-у земље, привлачећи милионе посетилаца годишње.
- Енергија: Црна Гора има растући енергетски сектор, углавном заснован на хидроенергији, и настоји да диверзификује своје изворе енергије. Земља је нето увозник енергије, посебно нафте и природног гаса.
- Производња алуминијума: Земља је дом значајног сектора производње алуминијума, а фабрика алуминијума КАП је један од највећих индустријских комплекса.
- Пољопривреда: Пољопривреда игра кључну улогу у црногорској економији, а земља извози воће, поврће, дуван и вино.